Ministarstvo Spoljnih poslova Ruske Federacije je objavilo intervju sa zamenikom šefa ruske diplomatije Aleksandrom Gruškom o situaciji na Balkanu.
Prenosimo intervju u celosti:
Koji su prioriteti Ruske Federacije na Zapadnom Balkanu.
– Pre svega, Rusija je zainteresovana za stabilnost i bezbednost zapadnog Balkana. To je složen region, ispunjen značajnim brojem protivrečnosti. To je istorijska stvarnost. Tu i do danas ostaju značajni konfliktni potencijali. Čak i lokalni talas napetosti, poput grudve snega, može izazvati regionalne posledice, pa čak i na panevropskom nivou. Stoga se zalažemo za razvoj multilateralnog dijaloga o svim osetljivim pitanjima vezanim za sigurnost regiona, kako bi se postepeno, uzimajući u obzir interese svih strana, ojačala stabilnost na zapadnom Balkanu.
[adsenseyu1]
Rusija nastoji da razvije partnerstva sa svim državama u regionu. Zainteresovani za jačanje obostrano korisne saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa. Mi poštujemo želju zemalja regiona da se integrišu sa Evropskom Unijom, ali kategorički ne prihvatamo veštačko nametanje bezalternativnog izbora, posebno ako je nametnuto spolja – ili Rusija, ili Brisel i Vašington. Mi vidimo u nizu primera obostrano korisnih ekonomskih projekata, gde su objektivni nacionalni interesi zemalja zapadnog Balkana često zamenjeni blokovskim evroatlantskim stavovima. Umesto pune saradnje, suočavamo se sa politikom sankcija. Konačno, to je u suprotnosti sa interesima samih regionalnih snaga. Naravno, ovo nam stanje ne odgovara.
Želimo da zapadni Balkan bude teritorija sigurnosti, stabilnog razvoja i jednakih mogućnosti za obostrano korisno partnerstvo za svih zemalja.
U kontekstu Prespanskog sporazuma o promeni imena Makedonije, Grčka je optužila Rusiju da interveniše kako bi sprečila njegovu implementaciju. Kakvo je Vaše mišljenje o ovom pitanju?
– Rusija je uvek podržavala proces pronalaženja trajnog i održivog rešenja problema imena države balkanske republike na osnovu prihvatljivog rešenja za Skoplje i Atinu, bez spoljašnjeg mešanja i nametanja veštačkih uslova. Međutim, nismo mogli da propustimo da vidimo kako su u procesu potpisivanja i usvajanja Prespanskog sporazuma izvršena ozbiljna kršenja domaćeg zakonodavstva Republike Makedonije i međunarodnih pravnih normi pod snažnim spoljnim pritiskom i ignorisanjem mišljenja većine stanovništva. Uvereni smo da je žurba kojom se ovaj dokument zaključio prvenstveno zbog želje da se Skoplje što pre uključi u NATO, a ne sa željom da se pomogne u rešavanju bilateralnog spora.
Posvećeni smo promovisanju konstruktivne saradnje sa zemljama u regionu. Još uvek verujemo da je politička i ekonomska stabilnost u Helenskoj Republici i Republici Makedoniji važan faktor koji doprinosi jačanju mira i sigurnosti na Balkanu. Nikakve „zakulisne igre“ protiv Atine i Skoplja nikada nisu bile vođene i neće se voditi.
Zvanični stav Rusije o problemu Kosova je poznat. Ali kakav je zvanični stav o dijalogu između Beograda i Prištine? Ako Beograd postigne konačni sporazum sa Prištinom i prizna nezavisnost Kosova, da li će Rusija učiniti isto?
– Kao što je poznato, u skladu sa rezolucijom Generalne skupštine UN-a od 9. septembra 2010. godine, dijalog Beograda i Prištine odvija se posredstvom EU. Stav Ruske Federacije je da se ovaj proces zasniva na međunarodnom pravu i temeljnom dokumentu kosovskog rešenja, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je Autonomna pokrajina Kosovo sastavni deo Republike Srbije.
Smatramo da je pitanje normalizacije odnosa između Beograda i Prištine čisto unutrašnja stvar Srbije. Ne vidimo smisao u predviđanju mogućih sporazuma zainteresovanih strana. U svakom slučaju, moraju se pridržavati međunarodnog prava i biti odobreni od strane Saveta bezbednosti UN-a.
Da li mislite da širenje NATO-a na Balkanu predstavlja pretnju ruskim interesima?
– Naš stav prema politici otvorenih vrata NATO-a je dobro poznat. Uvereni smo da je uvlačenje svih novih zemalja u ovaj blok suprotno stvarnim zajedničkim evropskim interesima i ne pomaže jačanju sigurnosti zemalja koje se pridružuju NATO-u ili samoj organizaciji, niti, naravno, Rusiji.
Bez obzira na geografski vektor, ekspanzija neminovno podrazumeva pojavu novih i produbljivanje već postojećih linija razdvajanja u Evropi. Prisilno uključivanje Makedonije u NATO koristeći instrumente mešanja u unutrašnje poslove samo potvrđuje da je politika „otvorenih vrata“ postala sama sebi svrha bloka. Naime, NATO voli da spekuliše o demokratskim vrednostima i težnjama naroda, ali u stvari, mišljenje stanovništva se ne uzima u obzir.
Politika NATO-a širenja kontrolisanog prostora po svaku cenu dovodi samo do povećanih tenzija. Specifičnosti Balkana, štaviše, su takve da jedan nagli, nepromišljeni korak potencijalno može, prema principu kuće od karata, srušiti čitavu situaciju u regionu. Takođe treba imati u vidu da povlačenje balkanskih zemalja od strane Brisela definitivno neće doprineti ublažavanju mitske ruske pretnje stabilnosti, ali će imati negativan uticaj na naše bilateralne odnose.
[adsenseyu4]
U srpskom Nišu postoji Rusko-srpski humanitarni centar. Zapad tvrdi da Rusija traži diplomatski status. Kako komentarišete ovo? Da li ovaj humanitarni centar predstavlja pretnju regionalnoj bezbednosti?
– Rusko-srpski humanitarni centar (RSGC) u gradu Nišu osnovan je na osnovu rusko-srpskog međuvladinog sporazuma od 25. aprila 2012. godine. Želeo bih da napomenem da je Rusija od samog početka naglasila potpunu transparentnost projekta za stvaranje RSHC-a, koji je osmišljen i sproveden kao zajednička humanitarna misija sa Srbijom, fokusirana na rad na Balkanu u saradnji sa svim zainteresovanim stranama. Centar je registrovan kao međunarodna organizacija. Učestvovao je u prevazilaženju posledica vanrednih situacija u Srbiji, Grčkoj, Makedoniji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini. Iz ovog centra 2015. godine. humanitarna pomoć je dostavljena žrtvama od poplava u Albaniji. U njemu su obučavani stručnjaci iz različitih zemalja, predstavnici više država, kao i UN-a, OSCE-a i drugih multilateralnih struktura koje su posetile lokacije RSHC-a. Rezultate ovog rada su sopstvenim očima videle hiljade ljudi u jugoistočnoj Evropi.
Neprestano smo nailazili na neodgovorne spekulacije o navodnoj vojnoj komponenti RSHC-a, ali jednostavno nema dokaza o takvoj aktivnosti i ne može biti.
(vostok.rs)
