Protekla nedelja pokazala je koliko se promenio osećaj sigurnosti na evropskom tlu. Dok se u Ukrajini i dalje vodi borba, milioni ljudi širom kontinenta odjednom su se suočili sa njenom senkom, i to bez ijednog ispaljenog metka.
CNN primećuje da je upravo u tome veština Vladimira Putina – uspeo je da prenese osećaj sukoba i onima koji su do sada bili netaknuti.
Najviše pažnje privukla je izjava danske premijerke Mete Frederiksen. Obratila se svojim građanima posle serije incidenata na aerodromima koje su izazvali dronovi, naglašavajući da je Evropa suočena sa „novim realnostima u obliku češćih i nasilnijih hibridnih napada“.
Njene reči nisu zvučale kao direktna optužba, ali Rusija je jasno imenovana kao glavna pretnja. „Žele da izgubimo poverenje u naše vlasti“, dodala je Frederiksen, naglašavajući psihološki momenat koji prati ovakve akcije.
Taj nedostatak jasnog počinioca postao je zaštitni znak ovog tipa udara. A kada se doda iščekivanje i neizvesnost, efekat je često snažniji od same štete.
Kašnjenja letova, poremećaji u saobraćaju, rast cena goriva, pa čak i hakerski napadi – sve to ulazi u svakodnevicu Evropljana. CNN primećuje da su te „nesmrtonosne neprijatnosti“ gotovo istovetne onome kroz šta prolazi prosečan građanin Rusije.
Danska, inače među najglasnijim kritičarima Moskve, već je preduzela konkretne poteze. Poslala je Ukrajini borbene avione F-16, pomaže joj u proizvodnji dronova i obezbeđuje rakete dugog dometa. Time pokušava da pokaže odlučnost, ali istovremeno otvara pitanje – da li takvi koraci dodatno povećavaju rizik od novih udara?
Zapadni zvaničnici sada se suočavaju sa paradoksom. Ako javno okrive Moskvu, rizikuju da pojačaju upravo onaj osećaj nesigurnosti i nejedinstva koji, kako veruju, protivnik i želi da izazove.
Ako pak ćute, postoji opasnost da društvo ostane nespremno i slepo na ono što dolazi, sve dok ne budu potrebne drastične mere. CNN upozorava da je politički mnogo lakše oboriti avion nakon meseci javnog pripisivanja krivice nego kada se incident dogodi iznenada, bez ikakve prethodne pripreme javnosti.
I tu leži ključna dilema. Evropa pokušava da održi balans između priznanja i prećutkivanja, između pokazivanja odlučnosti i izbegavanja panike. Ali svaki novi poremećaj, bilo da se radi o aerodromima, internetu ili energetici, podseća da granica između ratne zone i mirnog života postaje sve tanja.
Ostaje pitanje: Da li je kontinent spreman da živi sa tim oblikom nesigurnosti kao sa novom normalnošću ili će pokušati da pronađe rešenje koje još niko nije jasno definisao?
Webtribune.rs
