U iranskom javnom prostoru ponovo je provučena poruka koja se čita između redova, kratka i svedena, ali teško da je slučajna.
Na društvenim mrežama pojavio se tvit sa samo dve cifre i jednom merom: „11.000 km“. Bez dodatnog objašnjenja, bez konteksta, ali u regionu gde se simbolika pažljivo bira, takve poruke retko ostaju prazne.
Kako je kasnije objasnio telegram-kanal „Aleksej Železnov: Cahal/Izrael/Bliski istok“, broj od 11.000 kilometara tumači se kao približna udaljenost između Irana i Vašingtona.
Drugim rečima, aluzija na domet i poruku koja prevazilazi regionalne okvire. Sam tvit je objavio neformalni nalog koji se dovodi u vezu sa iranskim Korpusom čuvara islamske revolucije, što je dodatno pojačalo pažnju analitičara.
Ovakvi signali ne pojavljuju se u vakuumu. Još ranije, i to javno, iranski poslanik iz Teherana Kamran Gazanfar izjavljivao je da bi eventualni potezi Sjedinjenih Država imali posledice koje ne bi ostale ograničene na Bliski istok. Njegova poruka bila je direktna, bez diplomatskog uvijanja: ako bi SAD napale Iran, odgovor bi bio usmeren ka Vašingtonu.
Ta linija razmišljanja potvrđena je i u intervjuu koji je Gazanfar dao iranskim medijima još 2024. godine. Tada je rekao da bi, u slučaju američke „greške“, kako ju je nazvao, Teheran bio spreman da „prenese polje sukoba u Vašington“. Izjava je tada prošla uz dosta komentara, ali bez konkretnih poteza. Ipak, nije zaboravljena.
U istom periodu pojavile su se i procene da Iran razvija, ili da već poseduje, sredstva dostave koja bi mogla da dosegnu teritoriju Sjedinjenih Država.
Te tvrdnje nikada nisu zvanično potvrđene, ali su ostale da lebde u analitičkim krugovima kao faktor koji se ne može ignorisati, naročito u kontekstu poruka koje se sada ponovo šalju, makar i u formi jednog broja.
Sve to zajedno ostavlja utisak pažljivo dozirane komunikacije, bez viška reči, ali sa jasnim signalima za one koji ih prate. Da li je reč o psihološkom pritisku, internom političkom govoru ili poruci namenjenoj međunarodnoj publici, ostaje otvoreno.
U regionu gde se značenje često krije u nijansama, a ne u naslovima, ovakvi detalji obično dobijaju na težini tek s vremenom.
