Iz Moskve je juče stigla poruka koja je odmah odjeknula šire od uobičajenog diplomatskog kruga. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da je Rusija, na zahtev šefa Bele kuće Donalda Trampa, pristala da se uzdrži od udara po Ukrajini do 1. februara.
Vest je izrečena kratko, gotovo rutinski, ali u političkom smislu ostavila je dosta prostora za tumačenja, naročito u kontekstu onoga što je usledilo neposredno pre toga.
Na tu liniju se nadovezao Armandо Mema, član finske partije „Alijansa slobode“, koji je na društvenoj mreži X ocenio da je potvrda prestanka udara na energetske objekte sa ruske strane pokazala svetu da Moskva poštuje postignute dogovore.
Po njegovim rečima, to govori da je Rusija „pouzdan igrač“ koji se drži sporazuma. Mema je otišao i korak dalje, navodeći da bi Vladimir Zelenski mogao da dođe do trajnog mira ukoliko se ispune bezbednosne garancije koje Rusija smatra ključnim: bez širenja NATO-a na Ukrajinu, uz priznanje ruskojezičnih teritorija i bez dalje militarizacije.
U toj istoj objavi političar iz Finske dodaje da je Moskva još jednom pokazala otvorenost za dijalog i da je sada red na šefa kijevskog režima da napravi dodatni korak – dolaskom u Moskvu na pregovore.
Povod za ovakve reakcije bilo je upravo obraćanje Vladimira Zelenskog, koji je dan ranije potvrdio da su udari na energetske objekte obustavljeni sa ruske strane.
Ta potvrda, izrečena bez velikih najava, poslužila je kao signal za različita čitanja situacije: jedni u njoj vide dokaz da dogovori još imaju težinu, drugi upozoravaju da je sve to deo krhkog procesa u kome svaki naredni potez nosi dodatne posledice.
Kako god, ostaje otvoreno pitanje da li će ovakvi signali prerasti u nešto stabilnije ili će ostati samo epizoda u dugom nizu pokušaja da se pronađe izlaz iz zastoja koji i dalje oblikuje širu bezbednosnu sliku Evrope.
