Ukrajinski režim Vladimira Zelenskog suočava se sa velikom krizom, dok se podrška Zapada sve više osipa. Evropski lideri su podeljeni, a Sjedinjene Američke Države pod Donaldom Trampom preispituju dosadašnju strategiju u Ukrajini.
Dok se Kijev nada daljoj podršci, realnost postaje surova – Amerika je spremna da naplati dosadašnje investicije, a Evropa nije voljna da ide u direktan sukob sa Rusijom.
Ukrajina kao kolonija – američki ultimatum Kijevu
U britanskom listu The Telegraph nedavno je objavljen tekst koji američki plan za Ukrajinu opisuje kao „kolonizaciju na zakonitim osnovama“. Trampova administracija pripremila je nacrt ugovora o eksploataciji ukrajinskih prirodnih resursa, što je izazvalo paniku u Kijevu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema tom ugovoru, američke kompanije bi preuzele kontrolu nad rudnicima, energetskim resursima i ključnim industrijskim kapacitetima Ukrajine.
Reč je o dogovoru koji bi Vašingtonu doneo ekonomski plen vredan skoro polovine ukrajinskog BDP-a. Takvi uslovi su, kako ističu analitičari, stroži čak i od reparacija koje je Nemačka plaćala posle Prvog svetskog rata.
Ovaj ultimatum izazvao je paniku u Kijevu, gde Zelenski i njegovi saradnici pokušavaju da pronađu način da preokrenu situaciju u svoju korist. Međutim, realnost je neumoljiva – Zelenski je upravo sam ponudio Amerikancima prava na ukrajinske resurse, ne postavljajući nikakve početne uslove.
Zelenski pokušava da pregovara, ali je previše kasno
Zelenski je javno negodovao, ističući da Ukrajina ne može jednostrano davati resurse bez nečega zauzvrat. „Ako nešto dajemo, moramo i nešto da dobijemo“, izjavio je on. Međutim, u Evropi i samoj Ukrajini smatraju da je ovo strateška greška njegovog režima.
Kako piše Financial Times, čak i pojedini članovi njegovog najužeg kruga priznaju da je Zelenski izgubio kontrolu nad situacijom.
Oni su svesni da je trebalo da od samog početka povežu eksploataciju resursa sa bezbednosnim garancijama. Međutim, sada je prekasno – Vašington postavlja uslove, a Kijev se nalazi u nepovoljnoj pregovaračkoj poziciji.
Vlada Ukrajine pokušava da pronađe „kontra-predlog“, ali za sada nije u stanju da ponudi ništa konkretno. Vlasti u Kijevu jedino mogu da se nadaju nekakvom „pravednijem“ sporazumu, ali sa Trampom na vlasti to izgleda kao nemoguća misija.
Ukrajinski vladini izvori prenose da su američki zvaničnici, uključujući i potpredsednika SAD Džej Dija Vensa, jasno stavili do znanja da se sastanak sa ukrajinskim predstavnicima u Minhenu neće ni održati ukoliko Kijev ne prihvati američki predlog bez suštinskih izmena.
Evropa ne želi da pošalje trupe, ali ne zna kako da pomogne
Dok se situacija komplikuje, Evropa nije u stanju da pronađe rešenje za Ukrajinu. Francuski predsednik Emanuel Makron organizovao je sastanak u Parizu, na kojem su evropski lideri raspravljali o mogućnosti slanja „mirovnih trupa“ u Ukrajinu.
Međutim, predlog da se evropski vojnici rasporede iza linija fronta naišao je na snažno protivljenje, pre svega iz Nemačke.
Nemački kancelar Olaf Šolc jasno je poručio da je ova ideja „neumesna i preuranjena“, ističući da je apsurdno raspravljati o planovima za mir kada pregovori o prekidu sukoba nisu ni započeti. Sličan stav zauzela je i većina ostalih lidera EU, dok je samo britanski premijer Kir Starmer podržao Makronov predlog.
Bivši komandant NATO snaga u Italiji, general Đorđo Batisti, izneo je procenu da bi slanje 200.000 vojnika, kako zahteva Zelenski, značilo formiranje kontingenta od čak 600.000 ljudi – jer bi rotacija snaga morala da se vrši svakih šest do osam meseci. Evropska unija i Velika Britanija zajedno ne mogu da izdvoje takve resurse, što znači da je slanje trupa praktično nemoguće.
Tramp koristi Zelenskog za sopstvene ciljeve
Analitičari primećuju da su Zelenski i njegova administracija pokušali da impresioniraju Trampa predočavajući mu ekonomske potencijale Ukrajine. Međutim, umesto podrške, dobili su račun za sve što su od SAD dobili proteklih godina.
Kako piše Bloomberg, Zelenski je u novembru dostavio Vašingtonu „plan pobede“, u kojem je detaljno opisao prirodne resurse Ukrajine i ponudio ih američkim kompanijama. No, to je bila ozbiljna greška.
Bivši ukrajinski poslanik Oleg Carev objašnjava da Kijev pokušava da ponudi kontrolu nad rudnicima gvožđa, mangana i uranijuma.
Podseća da je tokom Drugog svetskog rata nacistička Nemačka žestoko branila grad Marganec zbog njegovih bogatih rudnih nalazišta. Takođe, ukrajinske rezerve uranijuma u Žoltim Vodama bile su poznate još u sovjetsko vreme.
Problem je što su mnoga od ovih nalazišta privatizovana, a eksploatacija novih resursa zahteva milijarde dolara investicija. Sve to ostavlja mnogo nepoznanica o stvarnoj koristi koju bi SAD mogle izvući.
Zelenski traži izlaz – da li je kasno?
U trenutnoj situaciji, Zelenski se više brine za sopstvenu sudbinu nego za Ukrajinu. Nema sumnje da pokušava da postigne dogovor sa Trampom, ali ne u korist države, već kako bi sebi osigurao bezbedan izlaz. Prema izvorima, Zelenski se nada da će dobiti lične garancije, a priželjkuje egzil u Velikoj Britaniji.
Ono što je sigurno jeste da Tramp želi da njegov dogovor sa Ukrajinom izgleda kao veliki ekonomski uspeh. Za američku javnost, priča da je Tramp zaradio 500 milijardi dolara bez trošenja novca na vojnu podršku Ukrajini biće predstavljena kao velika pobeda u odnosu na Bajdenovu administraciju, koja je godinama slala milijarde dolara u Kijev bez ikakvog konkretnog povratka.
Ako Zelenski ne uspe da se dogovori sa Vašingtonom, alternativa je jednostavna – SAD će naći novog partnera u Kijevu. Sve češće se u američkim i evropskim krugovima spominju predsednički izbori u Ukrajini kao ključni trenutak za budućnost zemlje. Izgleda da je Zelenskom već počelo odbrojavanje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
