Američki general Dejvid Tabor najavio je će u Albaniji biti formirana vojna baza zbog njenog geografskog položaja, ali i odličnog partnerstva koje je SAD imala sa albanskim snagama za specijalne operacije.
Vojni komentator Vlade Radulović ističe da je u pitanju pomeranje vojnih kapaciteta NATO-a ka istoku i stvaranje logističke centrale za Balkan.
Pomeranje NATO-a ka istokutanju komandni centar za specijalne operacije SAD u Evropi i da neće sarađivati sa drugim savezničkim zemljama, osim sa Albanijom, ako ne bude postojao obostrani interes.
Ta baza će biti, po injegovim rečima, relativno mala sa 10 do 15 ljudi, za koju se očekuje da će biti podrška SAD ne samo u Albaniji, već i u zemljama regiona, uključujući Srbiju, Hrvatsku i BiH.
Pomeranje NATO-a ka Istoku
Vlade Radulović, vojni komentator, objašnjava da je u pitanju dalji nastavak jačanja prisustva NATO-a u regionu a suština je, kako kaže, izmeštanje ranije linije koja je držala pravac Nemačka—Italija.
„Ta linija se sada pomerila na istok i u skladu sa tim NATO posmatra dalja jačanja svojih kapaciteta ne samo u Albaniji, već i u dugim zemljama regiona, kao što su Bugarska ili Rumunija. Kada je Albanija u pitanju, ja ovo ne posmatram mimo priče oko obnavljanja vazduhoplovne vojne baze Kučov u Albaniji, u koji NATO ulaže 51 milion evra, kako bi mogla biti korišćena za operacije Alijanse. Radovi će obuhvatiti obnovu piste i hangara, kako bi bazu, 80 kilometara južno od Tirane, mogle da je koriste Albanija i NATO za operacije snabdevanja, logistiku, obuku i vojne vežbe.
Baza je izgrađena pre više od pet decenija, kada je Albanija imala bliske odnose sa Sovjetskim Savezom i koristili su je bombarderi Il-28 i lovci MiG-17. S druge strane, ovu novu mini bazu NATO-a ne treba posmatrati ni izdvojeno od poligona Krivolak u Severnoj Makedoniji i njegovog osposobljavanja, takođe od strane NATO-a“, objašnjava Radulović.
Logistička centrala za balkanski region
Ovde se radi dakle, dodaje on, o rešavanju nekih logističkih pitanja i svega onoga što tu priču prati.
„Koji će njihov zadatak tačno biti, mi to ne znamo — to znaju samo oni. Međutim, mislim da će tu svakako jedan deo odlaziti na segment koji se tiče saradnje sa albanskim oružanim snagama i unapređenja njihovih sposobnosti i kapaciteta, s jedne strane, a sa druge prosto pokrivanja dešavanja u širem rejonu Balkanskog poluostrva, dakle, Balkana u širem kontekstu“, objašnjava naš sagovornik.
Radulović ističe da nije eksplicitno navedeno da li će se ova baza baviti obaveštajnim poslovima, već da je navedeno ono što inače podrazumeva rad specijalnih snaga — elitne jedinice koje se mogu koristiti iza neprijateljskih linija, za otkrivanje i borbu protiv neprijateljskih ciljeva visoke vrednosti, kao što su artiljerija i raketni položaji.
Neuporedivo sa Centrom u Nišu
Njihov opseg zadataka uključuje i spasavanje talaca i evakuaciju ljudi u slučaju vanredne situacije, kao i hapšenje ratnih zločinaca, borbu protiv terorista klasičnih borbe protiv terorizma, kriminala i tako dalje.
„Na kraju krajeva, jedinice za neke duge operacije koje se bave obaveštajnim poslovima postoje i u drugim postavama NATO-a, odnosno, u skoro svim jedinicama pa i onima na Kosovu i Metohiji u okviru Kfora. Tako da ni u tom aspektu to ne bi predstavljalo nešto posebno novo“, ističe on.
Radulović takođe smatra da ne treba nikako dovoditi u vezu Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu sa osnivanjem ove baze u Albaniji, što je istakao i američki general Dejvid Tabor.
„Ne bih te dve stvari dovodio u vezu, a koliko znam, to su plasirali albanski mediji. To ne može ni da se poredi, jer se radi o dve suprotne stvari: jedna je konkretno zadužena za sektor vanrednih situacija, a druga se bavi snagama za specijalne operacije“, kaže on, dodajući da ostaje da se vidi da li će u vremenima koja su pred nama eventualno doći do promene namene.
Za nas bi bili opasni ako bi umešali KBS
S obzirom da je i naš sagovornik, a i američki general Tabor rekao da će se američki NATO specijalci u novoj bazi u Albaniji baviti i jačanjem albanske vojske, postavlja se pitanje da li i na koji način to može po Srbiju da bude neka pretnja.
Radulović kaže u tome ne vidi neku opasnost za Srbiju, koja je i sama članica Partnerstva za mir i ima korektne odnose sa Amerikom.
„Mi se sa njima ne slažemo u političkim pitanjima, posebno po pitanju statusa Kosova i Metohije, ali u vojnom smislu ta saradnja odlično funkcioniše.
Problem bi bio da je reč o uspostavljanju neke institucionalne saradnje sa Kosovskim bezbednosnim snagama, za nas bi to bio problem. Međutim, ovde je reč o Albaniji koja je suverena država i koja sarađuje sa NATO-om u okviru svojih partnerskih odnosa, s obzirom da je njihova članica“, zaključak je Radulovića.
Podsećanja radi, albanski premijer Edi Rama najavio je nedavno da će Američka komanda za specijalne operacije Evropa (SOCEUR) otvoriti bazu u Albaniji, a da će njena uloga biti da osigura veću saradnju s albanskim saveznicima, važan pristup transportnim čvorištima na Balkanu i veću logističku fleksibilnost.
Evropska komanda SAD je 14. januara objavila da uspostavlja novi štab na Balkanu — jedinicu za specijalne operacije sa sedištem u Albaniji, kao deo zajedničkih napora američke vlade da poveća uticaj Zapada i obezbedi stabilnost u regionu.
Jedinica će biti odgovorna za obezbeđivanje interakcije između američkih i albanskih snaga, kao i za strateški pristup glavnim balkanskim vojnim centrima.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Brankica Ristić (sputnik)
