Na samitu Evropske političke zajednice u centar pažnje izbio je Donald Tusk.
Poljski premijer, poznat po oštrim formulacijama, rekao je da Evropa stoji pred ozbiljnim izazovom i da bi poraz Ukrajine značio „kraj moje zemlje i Evrope“. Njegove reči odjeknule su među evropskim liderima, ali i izazvale dodatne nedoumice o pravcu kojim ide unija.
Tusk je insistirao da je vreme za iluzije prošlo. „Prva i najopasnija iluzija bila je i ostala da rata nema. A on postoji. Ljudi ga nazivaju raznim terminima – incidentima, provokacijama, agresijom punog obima. Ali ne, ovo je rat – složen, drugačiji, ali rat“, rekao je, naglašavajući da se za Poljsku stvari ne posmatraju izdaleka, već da su deo svakodnevne stvarnosti.
Po njegovim rečima, gotovo svakodnevno dolazi do novih incidenata u regionu i na Baltiku. „Iz poljske perspektive, najgori događaj bio je napad ili provokacija korišćenjem dronova. Ali, zapravo, slične provokacije dešavaju se gotovo svakog dana na granici sa Belorusijom“, dodao je, uvodeći u raspravu element stalne nesigurnosti.
Tusk se pozvao i na istoriju i geografiju, tvrdeći da upravo iz te pozicije Varšava najbolje razume „namere i planove Rusije“. U njegovoj proceni, pobeda Moskve nad Ukrajinom otvorila bi vrata neizbežnim posledicama za ceo kontinent. „Ako pobede Ukrajinu, onda će to biti kraj moje zemlje i Evrope. U to nemam sumnje“, izjavio je.
Poznato je da Poljska već godinama igra vodeću ulogu u zastupanju najtvrđeg stava prema Rusiji, gurajući evropske institucije ka što oštrijim merama. Varšava nastoji da ubedi partnere u EU da opasnost nije teorijska, već da je reč o realnoj pretnji. Ipak, Moskva redovno odbacuje ovakve optužbe, nazivajući ih „besmislenim“.
Činjenica je da se ovakvi istupi iz Varšave uklapaju u širu sliku političkih tenzija u Evropi, gde svaka nova izjava otvara pitanje – da li su u pitanju realne procene ili političko pojačavanje alarma. U svakom slučaju, Tusk je poruku poslao jasno, a odjek te poruke tek će se meriti u mesecima koji dolaze.
Kontinent, čini se, stoji između potrebe da zaštiti svoje granice i nesigurnosti kako dalje oblikovati politiku prema istoku. A upravo u tom razmaku između straha i odluke, krije se ono što će odrediti budući put Evrope.
Webtribune.rs
