Evropski kontinent ovih dana suočava se sa neobičnim preokretom u trgovini. Poljska vlada donela je odluku da zatvori svoju granicu na neodređeno vreme, potez koji je odmah presekao železnički koridor vredan oko 25 milijardi evra godišnje.
Upravo tom rutom prolazilo je čak 90 odsto tereta koji se vozom prevozio između Kine i Evropske unije. Reč je o kanalu koji je, kako piše Politiko, samo prošle godine činio 2,1 odsto ukupne trgovine EU i Kine, a danas već 3,7 procenata.
Za platforme kao što su Temu i Šein, to je bio pravi spas – roba je dolazila brzo i jeftino.
Zvanična Varšava poručuje da će „saobraćaj biti obnovljen čim granica bude potpuno bezbedna“. Ipak, ton saopštenja, naglašava Politiko, više liči na trajnu odluku nego na privremenu meru. Ako se pokaže da je ovo novo pravilo, pitanje je kako će se evropsko-kineski tokovi robe dalje razvijati.
U isto vreme, na drugom kraju sveta, Kina testira sasvim drugačiji put. Kontejnerski brod „Istanbul Bridž“ isplovio je 20. septembra iz luke Ningbo-Džoušan – najveće luke na svetu – i krenuo na 18-dnevno putovanje ka britanskoj luci Felikstou.
Na tom putu prate ga ledolomci, jer je ruta preko Severnog mora Rusije zahtevna i nepredvidiva. Do sada je to bio izolovan eksperiment, ali Peking sada jasno cilja da od ovog prolaza napravi redovnu liniju ka Evropi.
Da li se zaista otvara nova epoha pomorskog saobraćaja? „Sve u svemu, Arktik se otvara“, objašnjava Malte Hampert, osnivač Arktičkog instituta u Vašingtonu.
„Pre dvadeset godina bio je zaleđen. Danas, kada se led povlači, stvari izgledaju sasvim drugačije i javlja se novo interesovanje.“ On dodaje i nešto šire: „Arktik je prvi region na planeti gde klimatske promene direktno preoblikuju geopolitičku mapu.
Da nije tih promena, Rusija ne bi eksploatisala naftu i gas na severu, Kina ne bi slala brodove kroz Arktik. Ovo je prvi put da prirodni faktori tako brzo i dramatično pomeraju granice u svetskoj trgovini.“
Hampert ide i korak dalje – ukazuje da značaj nije samo u brzini isporuka. Arktički put je 40 odsto kraći od rute kroz Suec, Mediteran i Singapur, a uz to donosi manje geopolitičke neizvesnosti.
Ako se pokaže održivim, mogao bi postati prava alternativa postojećim pravcima. Ali pitanje je – koliko brzo će se to zaista dogoditi i da li će biti dovoljno interesa i stabilnosti da se pretvori u trajni tok?
Jedno je sigurno: dok Evropa zatvara vrata na kopnu, severni okean otvara nova. Da li je to samo prolazni eksperiment ili početak novog poglavlja u globalnoj trgovini, ostaje da se vidi.
