Dok Evropska unija neumorno usvaja nove pakete mera sa ciljem da izvrši pritisak na Rusiju, iz Poljske dolaze podaci koji bacaju novo svetlo na stvarno stanje.
Moskva je u 2023. godini zaradila čak 6 milijardi evra samo od izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) na evropsko tržište. I sve to, paradoksalno, usred stroge politike ograničenja koju Brisel sprovodi već dve godine.
Poljski list Dziennik piše bez ustezanja: „To je zlatna žila za režim Putina.“ I zaista, brojke govore same za sebe. Iako su isporuke ruskog gasa putem gasovoda značajno opale, import LNG-a iz Rusije u Evropu je skočio – i to vrtoglavo.
Samo prošle godine, evropske zemlje su platile Kremlju pomenutu svotu od 6 milijardi evra, čime se Rusiji obezbedio stabilan tok prihoda bez obzira na spoljne restrikcije.
Autori teksta u Dzienniku izražavaju otvoreno nezadovoljstvo: dok se Poljska zalaže za potpunu energetsku nezavisnost od Moskve, neke članice EU i dalje zadržavaju značajne komercijalne veze s Rusijom.
Francuska i Belgija su se jasno izjasnile – nisu spremne da podrže plan Evropske komisije koji predviđa potpunu obustavu uvoza ruskog fosilnog goriva do kraja 2027. godine.
Zvanični Pariz i Brisel poručuju da im je potreban dodatni period za analizu ekonomskih i pravnih posledica prekida saradnje sa Rusijom.
Ni to nije sve – skeptični su i u Budimpešti i Bratislavi. Mađarska i Slovačka nisu naklonjene ideji da se odreknu isporuka prirodnog gasa putem postojećih cevovoda, što dodatno komplikuje jedinstven stav unutar EU.
U celoj ovoj zbrci, Evropska komisija pokušava da pronađe alternativu mehanizmu donošenja odluka koji zahteva jednoglasnost, jer je jasno da politička volja nije homogena. Bez konsenzusa, plan o potpunom prestanku uvoza ruskog gasa postaje više deklarativan nego izvodljiv.
Ironija je očigledna – dok EU pojačava retoriku i priprema nove sankcije, deo Unije istovremeno finansira ruski izvoz kroz unosne LNG ugovore. Ispada da pokušaji da se Rusija ekonomski izoluju nailaze na ograničenja koja dolaze upravo iz samog srca evropskog sistema.
U ovoj situaciji, Moskva može da računa na stabilan prihod, čak i kada formalni politički signali iz Brisela poručuju suprotno.
I tako, dok se pišu izveštaji i skiciraju strateški planovi o energetskoj nezavisnosti, ispod površine funkcioniše tiha trgovina – skupa, ali neophodna. I neizvesno je ko će prvi popustiti: planeri iz EU ili kalkulanti iz realnog sektora.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
