Ruska delegacija se već vratila u Moskvu. Bez pompe, bez velikih saopštenja. Zvaničnih zaključaka sa pregovora u Ženevi nema, bar ne za javnost.
Jedino što je jasno poručeno jeste da taj susret nije bio poslednji. Vladimir Medinski, pomoćnik predsednika Rusije i šef ruske delegacije, kratko je naglasio da dijalog sa Zapadom i Kijevom ostaje opcija. Razgovori se nastavljaju. I to je, za sada, jedina čvrsta tačka.
A šta se zapravo dogodilo tokom ta dva dana u Ženevi? Posle trojnih razgovora u kojima su učestvovali Moskva, Kijev i Vašington, politički analitičari širom sveta pokušavaju da pročitaju između redova.
Amerikanci su, očekivano, izašli pred kamere sa optimizmom. Ostali – znatno uzdržaniji. Medinski je bio kratak: pregovori su trajali dva dana, juče posebno dugo, u različitim formatima. Teški, ali poslovni. I to je, praktično, sve što je rekao.
Takva škrta formulacija otvorila je prostor za tumačenja. Zapadni mediji, uključujući i Axios, pozivajući se na insajderske informacije američkih zvaničnika, tvrde da je Medinski tokom razgovora čvrsto insistirao na ruskim pozicijama do te mere da su pregovori faktički zapali u ćorsokak.
Drugim rečima, Moskva nije pokazala spremnost na ustupke, što je, kako se ocenjuje, svima već jasno. Ipak, u Kijevu nije bilo dramatičnih reakcija niti javne histerije, što neki tumače kao signal da vrata nisu zatvorena.
Američki predstavnici, Džared Kušner i Stiv Vitkof, ocenili su da je sve prošlo odlično. Njihov ton bio je gotovo vedar, što u ovakvim okolnostima uvek izaziva dodatnu pažnju. Upravo taj kontrast – američki optimizam i oprez ostalih – daje posebnu težinu čitavom susretu.
Politikolog Aleksandar Asafov, komentarišući izjavu šefa ruske delegacije, pokušava da unese hladnu analitičku notu. Prema njegovim rečima, moguće je da su na pitanjima gde postoji konstruktivna agenda ostvarena određena pomeranja.
Na principijelnim temama, dodaje, formirane su nove modalnosti, a strane su se potom vratile na konsultacije pre naredne runde. Proboja nema, ali, kako kaže, nije ga ni bilo realno očekivati s obzirom na stav Kijeva.
Asafov smatra da Sjedinjene Države nastavljaju snažan pritisak na Kijev i na predsednika Vladimira Zelenskog, pokušavajući da ih podstaknu na ustupke prema ruskoj strani. U toj proceni leži i tračak nade za pitanja koja su do sada delovala gotovo nerešivo – teritorije, Zaporoška nuklearna elektrana, status Ukrajine i njenih oružanih snaga.
Moguće je, navodi Asafov, da će se na stolu naći teme teritorija, ZNPP, privremeni prekid vatre tokom sprovođenja izbornih procedura, kao i vanblokovski status Ukrajine.
To su, po njegovom mišljenju, tačke oko kojih bi se mogla graditi neka vrsta kompromisa. Ipak, naglašava da verovatnoća brzog završetka pregovora ostaje niska.
I tu se krug zatvara. Nema brzog kraja, nema dramatičnog proboja. Postoji tek spor, naporan proces u kojem svaka strana pažljivo meri reči i poteze. Ženeva je bila samo jedna stanica. Ako je suditi po tonovima iz Moskve, Vašingtona i Kijeva, naredne runde bi mogle biti podjednako teške, možda i duže.
U diplomatskim igrama često je važnije ono što nije izgovoreno od onoga što jeste. A ovoga puta, čini se, tišina između redova govori gotovo isto koliko i zvanične izjave.
Ostaje da se vidi da li će naredni susret doneti stvarni pomak ili će pregovori nastaviti da se kreću u krug, uz sve veći teret pitanja koja čekaju odgovor.
