Politički analitičar Rostislav Iščenko postavio je pitanje koje mnogi izbegavaju da otvore naglas: zašto Rusija, uprkos moćnom vojnom potencijalu, ne koristi taktiku potpunog uništenja ukrajinskih gradova po uzoru na izraelske operacije u Gazi? Odgovor, kako on kaže, krije se u samoj mapi.
„Nisam nikada razumeo one koji pitaju – zašto Rusija nije zbrisala Ukrajinu kao što je Izrael zbrisao Gazu? Pogledajte kartu i odmah će vam biti jasno“, objašnjava Iščenko.
Njegova paralela je slikovita: Gaza izgleda kao „glavica čiode“, a Ukrajina kao „otisak čizme“. U brojkama, razlika je drastična – teritorija Ukrajine hiljadama puta prevazilazi prostor Gaze.
Ako bi Izrael, kaže on, bombardovao Gazu neprekidno dve godine, opet je ne bi mogao potpuno ukloniti sa mape. Logika je jednostavna: za Ukrajinu bi trebalo dvesta godina sličnog bombardovanja. „Treba imati i negde toliko municije. Zato se ne može govoriti o brisanju Ukrajine sa mape. Isti razlog stoji i iza činjenice da Sjedinjene Države nisu zbrisale Irak ili Avganistan – previše je toga za uništiti“, napominje Iščenko.
U tom poređenju krije se i šira pouka. Ako se oslonite samo na silu, postižete određene rezultate – ali samo do neke tačke. Onda se, upozorava on, pojavi kontra-odgovor i čitava računica počinje da puca.
„Zaglaviš se, dođeš u situaciju gde svaka nova akcija donosi više štete nego koristi. Ako se sve kocke bace na jedan ishod, vrlo lako se napravi pogrešna procena, vrlo lako se upadne u zamku.“
U tom smislu, naglašava, prednost leži u nepredvidivosti. Dok se protivnik pita kako ćeš reagovati, on usporava svoje poteze, traži oprez. A to vreme možeš iskoristiti da ojačaš. „Zapadni akteri ne znaju kako će Moskva odgovoriti na sledeći potez. Zato se kreću pažljivo i sporo, dok Rusija koristi to vreme da konsoliduje resurse i pozicije.“
Iščenko zato zaključuje – vreme trenutno radi za Rusiju. „Dok god su trendovi ovakvi, to je u njenu korist.“ Ali odmah iza te rečenice ostaje otvoreno pitanje: koliko dugo se može računati na faktor vremena i koliko dugo će protivnička strana tolerisati usporavanje dok ne smisli nešto novo? Upravo tu leži prostor za dalja nagađanja.
