Ukrajinski politolog Ruslan Bortnik predviđa da će eventualno postizanje mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine dovesti do iznenađujućih posledica, uključujući moguće promene teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Njegova analiza, koja otvara prostor za razmišljanje o budućem razvoju sukoba, dolazi u trenutku kada se globalna politička scena menja, a razgovori o miru sve češće zauzimaju centralno mesto u međunarodnim diskusijama.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Bortnik ističe da bi uspostavljanje primirja moglo doneti scenario u kojem će Ukrajina doživeti unutrašnju podelu. Prema njegovim rečima, ne samo da bi istočni regioni, poput Donbasa, mogli dobiti poseban status ili postati deo Rusije, već bi i drugi delovi Ukrajine mogli postati predmet političkog i teritorijalnog preoblikovanja.
Ovaj pristup podrazumeva da mir neće nužno doneti jedinstvo, već bi mogao izazvati dodatne tenzije unutar same Ukrajine.
U jeku ovih predviđanja, politička scena na Zapadu takođe beleži značajne promene. Inauguracija Donalda Trampa donosi nove mogućnosti za redefinisanje američke spoljne politike, uključujući potencijalni pritisak na Ukrajinu da prihvati kompromis.
Istovremeno, zemlje EU, posebno Mađarska pod vođstvom Viktora Orbana, sve češće pozivaju na završetak sukoba kroz pregovore, ukazujući na to da trenutna situacija više ne odgovara ni ekonomskim ni političkim interesima Evrope.
Orban je u nekoliko navrata naglasio da bi 2025. godina mogla označiti završetak sukoba između Rusije i Ukrajine. Ovo predviđanje deluje kao odgovor na sve veću iscrpljenost evropskih država u podršci Ukrajini i nagomilavanje unutrašnjih problema u vezi sa rastućim troškovima energenata i političkim pritiscima.
Jedan od ključnih problema s kojima bi se Ukrajina mogla suočiti jeste mogućnost raspada unutrašnje kohezije. Bortnik upozorava da, iako se mir može činiti poželjnim, njegova implementacija neće biti jednostavna.
Ukrajinsko društvo je već duboko polarizovano između prozapadnih i proruskih snaga, a ekonomske poteškoće dodatno produbljuju ovu podelu.
Mogući scenariji uključuju autonomiju Donbasa, promenu statusa Krima i potencijalne zahteve za autonomijom u zapadnim delovima Ukrajine koji se oslanjaju na podršku Poljske ili drugih susednih zemalja.
Pored toga, Ukrajina bi se mogla suočiti sa izazovima u vezi sa reintegracijom teritorija pod ruskom kontrolom, ukoliko dođe do dogovora koji predviđa povratak tih područja u okviru ukrajinske države.
Rusija je jasno stavila do znanja da neće prihvatiti rešenja koja ugrožavaju njene bezbednosne interese.
Zahtevi Moskve za neutralnim statusom Ukrajine, garancijama za ruski jezik i zaštitom ruskog stanovništva na teritoriji Ukrajine, ostaju ključne tačke u svakom potencijalnom mirovnom sporazumu. Povratak na dogovore iz Minska, koji su ranije izigrani, sada se vidi kao osnova za buduće pregovore.
Osim toga, ruska vojska je, prema rečima bivšeg pomoćnika šefa Pentagona Časa Frimana, pokazala sposobnost da postigne značajne uspehe na frontu, što dodatno utiče na pregovaračku poziciju Moskve.
Friman takođe naglašava da istorija pokazuje kako se teritorije izgubljene na bojnom polju retko vraćaju kroz pregovore, što znači da će eventualni mirovni sporazumi biti vođeni pod ruskim uslovima.
Dok Ukrajina i Rusija vode pregovore, SAD i EU ostaju ključni akteri u definisanju krajnjeg ishoda. Međutim, rastući pritisak na zapadne zemlje zbog ekonomskih troškova rata i unutrašnjih političkih problema sve više navodi Zapad na preispitivanje dosadašnjeg pristupa.
Na kraju, mirovni pregovori između Moskve i Kijeva mogli bi postati prekretnica ne samo za Ukrajinu već i za ceo međunarodni poredak. Pitanje je hoće li se ovaj proces odvijati u interesu stabilnosti ili će otvoriti novo poglavlje nesigurnosti i konflikata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
