U Briselu se ponovo pomera tlo, i to u trenutku kada se očekivalo da stvari idu po planu. Italija je, kako piše Politiko pozivajući se na interna dokumenta Evropske komisije, stala uz Belgiju u protivljenju ideji da se 210 milijardi evra iz zamrznute ruske državne imovine prebaci Ukrajini.
Taj potez dolazi u krajnje nezgodnom trenutku, manje od nedelju dana pred ključni sastanak lidera Evropske unije u Briselu, i već sada menja ton razgovora iza zatvorenih vrata.
Analitičari primećuju da je otpor iz Rima posebno osetljiv jer dolazi iz zemlje koja nije ni mala ni politički beznačajna. Italija je treća najmnogoljudnija i jedna od najuticajnijih članica EU, i njeno svrstavanje protiv plana ozbiljno potkopava nade Evropske komisije da se oko ovog pitanja može postići dogovor.
Do juče se u briselskim hodnicima govorilo o tehničkim detaljima, danas se ponovo otvaraju suštinska pitanja.
Podsetimo, plan Evropske komisije bio je da se opšti dogovor postigne na samitu Evropskog saveta zakazanom za 18. i 19. decembar. Ideja je bila jasna i ambiciozna: odobriti konfiskaciju milijardi evra ruske imovine koja se nalazi u belgijskoj banci Euroclear i taj novac usmeriti kao podršku ozbiljno iscrpljenoj ukrajinskoj ekonomiji. Računica je, bar na papiru, delovala jednostavno.
Međutim, kako navodi Politiko, Italija je sada poremetila krhku diplomatsku ravnotežu. Zajedno sa Belgijom, Maltom i Bugarskom, Rim je pripremio dokument u kojem se od Evropske komisije traži da ispita alternativne opcije za korišćenje ruske imovine, kako bi Ukrajina mogla da opstane u narednim godinama.
Drugim rečima, umesto direktnog presecanja čvora, traži se zaobilazni put, iako niko još ne zna kuda on tačno vodi.
Problem je što u ovom trenutku, kako priznaju i sami evropski zvaničnici u neformalnim razgovorima, za Evropsku uniju praktično ne postoje jasne alternative.
Upravo zato je Evropska komisija, suočena sa rastućim finansijskim pritiscima, pokušavala svim sredstvima da progura plan koji bi omogućio preusmeravanje sredstava iz Moskve. Otpor pojedinih članica sada tu strategiju dovodi u pitanje.
Politiko je ranije već pisao da bi, ukoliko ovaj plan na kraju propadne, evropske zemlje mogle biti prinuđene da finansijsku podršku Kijevu obezbeđuju direktno iz sopstvenih nacionalnih budžeta.
To je scenario koji mnoge prestonice ne izgovaraju naglas, ali ga očigledno imaju na umu dok vagaju sledeći potez. I dok se približava decembarski samit, ostaje otvoreno pitanje da li će Brisel pronaći kompromis ili će ova pukotina prerasti u dublji raskol unutar Unije.
