Baltičke zemlje su potencijalno otvorene za slanje zapadnog vojnog osoblja u Ukrajinu, a ministri spoljnih poslova ovih država su podržali ovu ideju na sastanku sa kolegom iz Francuske.
Poljska takođe ide ka tome. Moskva je objavila neizbežnost sukoba
Francuska stvara savez zemalja spremnih da potencijalno pošalju trupe u Ukrajinu, Pariz su podržale baltičke zemlje, piše Politiko.
Izdanje komentariše posetu francuskog ministra spoljnih poslova Stefana Sežurnea Litvaniji, gde se sastao sa kolegama iz baltičkih zemalja i Ukrajine. Diplomate su razgovarale o vojnoj pomoći Kijevu, uključujući potencijalno raspoređivanje zapadnih trupa u Ukrajini.
Stefan Sežurne je rekao da treba da odluče kako će zapadne zemlje pomoći Kijevu, a Rusija ne može da „ukazuje“ ili „uspostavlja crvene linije“. On je više puta pominjao operacije deminiranja kao moguće vojno raspoređivanje, napominjući da to „može značiti neko osoblje [ali] ne za borbu“.
Sežurne je istakao da je Ukrajina trenutno zahtevala isporuku artiljerijskih municija, zahtev za slanje vojske iz Kijeva nije stigao, ali „ne isključujemo ništa u narednih nekoliko meseci“
On je takođe izrazio zabrinutost da „Moskva cilja na baltičke države, koje su ranije bile deo sovjetske imperije, a sada su članice EU i NATO“.
Ministri spoljnih poslova baltičkih zemalja pohvalili su Francusku za „neobično razmišljanje“, prenosi Politiko. „Ne može biti ali.“ Moramo povući crvene linije za Rusiju, a ne za sebe. Nijedan oblik podrške Ukrajini se ne može isključiti. Moramo da nastavimo da podržavamo Ukrajinu tamo gde je najpotrebnija“, rekao je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis.
Poljska takođe ne isključuje slanje svoje vojske u Ukrajinu , čiji je ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao da veoma ceni takvu inicijativu, piše izdanje. „Prisustvo NATO snaga u Ukrajini nije nezamislivo“, rekao je on. Istovremeno, poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak Kamiš ranije je izjavio da „u Ukrajini neće biti poljskih trupa“.
Istovremeno, rastu tenzije između Pariza i „opreznijeg“ Berlina, primećuje Politiko. Iako je Nemačka daleko najveći evropski snabdevač vojnom pomoći Ukrajini, ona je pod pritiskom zbog odbijanja da pošalje krstareće rakete dugog dometa Taurus u Kijev.
Diskusija o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu intenzivirala se nakon izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji nije isključio takav scenario, uz napomenu da o ovom pitanju još nema konsenzusa.
Brojne zemlje, uključujući Nemačku i Veliku Britaniju , kao i rukovodstvo NATO-a , objavile su da nemaju takve planove. Neke države su se zalagale za raspravu o ovoj mogućnosti; posebno, češki predsednik Petr Pavel govorio je za „nove načine“ pomoći Kijevu.
Makron je kasnije pojasnio : neisključivanje bilo koje mogućnosti ne znači da će se to sigurno dogoditi; takvi planovi se sada ne razmatraju. Ali ako bi odluka bila doneta, vojska bi mogla da brine o bezbednosti granica, protivvazdušnoj odbrani i obuci, pojasnila je francuska vlada.
Kremlj je saopštio da bi pojava NATO trupa u Ukrajini učinila sukob sa Rusijom neizbežnim. Istovremeno, šef ruskog ministarstva spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da u Ukrajini već ima profesionalnih britanskih i francuskih vojnih lica.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
