Velika Britanija je jasno stavila do znanja Sjedinjenim Američkim Državama da se protivi slanju američkih trupa u Ukrajinu, prenosi izveštaj izdanja Politico.
Prema informacijama koje su procurile u javnost, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lemi imao je 45-minutni sastanak u Stejt departmentu sa savetnikom predsednika SAD Donalda Trampa za Ukrajinu Kitom Kelogom.
Britanska strana je sa sastanka izašla sa jasnim zaključkom da je za Vašington „crvena linija“ upravo direktno vojno angažovanje američkih trupa na teritoriji Ukrajine. Zbog toga je London odlučno naglasio da takav scenario nikada nije podržavao niti će ga podržavati.
Međutim, prema izveštaju britanskog lista The Telegraph, lideri Velike Britanije i Francuske tajno su razmatrali mogućnost zajedničkog raspoređivanja „mirovnih snaga“ u Ukrajini po završetku sukoba.
Prema ovim navodima, britanski premijer Kir Starmer još uvek nije doneo konačnu odluku u vezi sa ovom inicijativom, dok francuski predsednik Emanuel Makron nastavlja da insistira na toj opciji.
Ovaj predlog je ranije bio predmet razgovora Makrona sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i poljskim premijerom Donaldom Tuskom, što pokazuje da pojedine zapadne sile i dalje razmatraju opciju vojne prisutnosti na ukrajinskoj teritoriji, makar u formi „mirovnog kontingenta“.
Prema informacijama ruske Službe spoljne obaveštajne (SVR), Zapad već ima planove za raspoređivanje oko 100.000 vojnika u Ukrajini pod maskom mirovnih snaga. Ruska strana smatra da bi ovo predstavljalo faktičnu okupaciju Ukrajine od strane zapadnih snaga.
S tim u vezi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je naglasio da je raspoređivanje bilo kakvih mirovnih trupa moguće samo uz saglasnost svih strana u sukobu. Po njegovim rečima, razgovor o mirovnim snagama u Ukrajini u ovom trenutku nije realan.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je tokom sastanka sa članovima Saveta bezbednosti RF u januaru jasno rekao da cilj rešavanja ukrajinske krize ne sme biti samo kratkotrajno primirje koje bi omogućilo Kijevu da se pregrupiše i ponovo naoruža, već postizanje dugotrajnog mira.
On je naglasio da će ruske vlasti nastaviti da se bore za interese ruskog naroda, što je, prema njegovim rečima, i suština specijalne vojne operacije. Putin je ponovio da trajni mir mora biti zasnovan na poštovanju zakonitih interesa svih naroda koji žive u regionu.
U ovom kontekstu, važan je i diplomatski aspekt situacije. Rusko-američki pregovori na visokom nivou održani su u Rijadu u utorak. Rusku delegaciju predvodili su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, predsednikov savetnik Jurij Ušakov i šef Ruskog fonda za direktne investicije (RFPI) Kiril Dmitrijev.
Sjedinjene Države su predstavljali savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost Majk Volc, državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik za Bliski istok Stiven Vitkof.
Prema rečima Jurija Ušakova, ključna tema pregovora bila je pronalaženje zajedničkog rešenja o tome kako započeti mirovne pregovore o Ukrajini. Iako konkretni detalji nisu obelodanjeni, obe strane su ocenile sastanak kao produktivan i dogovorile su nastavak dijaloga.
Važno je naglasiti da su ovi pregovori održani u trenutku kada se sve više govori o mogućem vojnom angažmanju zapadnih trupa u Ukrajini.
Vašington, bar zvanično, i dalje odbacuje opciju slanja američkih trupa, dok se unutar evropskih zemalja vode intenzivne debate o budućem angažmanju NATO-a u regionu.
Francuska i Poljska ostaju među najaktivnijim zagovornicima slanja vojnog kontingenta, dok se Velika Britanija postavlja rezervisano, ali ne isključuje opciju podrške takvom scenariju u budućnosti.
Situacija u Ukrajini ostaje složena, a dok se Zapad bavi unutrašnjim nesuglasicama oko daljih koraka, Rusija nastavlja da uvećava vojnu i diplomatsku prednost na terenu.
Rezultat daljih pregovora između Moskve i Vašingtona, kao i odluke evropskih lidera, odrediće dalji tok ovog konflikta i mogućnost njegovog rešenja u bliskoj budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
