Politička scena u Sjedinjenim Američkim Državama uzdrmana je nakon što je predsednik Donald Tramp naredio vazdušne udare na tri glavna nuklearna postrojenja u Iranu.
Progresivna članica Kongresa Aleksandrija Okasio-Kortez i više demokratskih zakonodavaca zatražili su njegov opoziv, nazivajući ovaj čin neustavnim i opasnim po nacionalnu i globalnu stabilnost.
„Predsednikova katastrofalna odluka da bombarduje Iran bez odobrenja Kongresa predstavlja ozbiljno kršenje Ustava i ratnih ovlašćenja“, izjavila je Okasio-Kortez (demokrata iz Njujorka), ubrzo nakon Trampove objave o napadima.
Tramp je potvrdio da su mete napada bila postrojenja u Fordou, Natanzu i Esfahanu, dodavši da su svi američki avioni bezbedno napustili iranski vazdušni prostor. Naglasio je da se radi o „spektakularnom uspehu“.
Međutim, reakcije na ovu odluku podelile su Kongres. Dok su pojedini republikanci i demokrate izrazili zabrinutost, samo su demokrate zasad formalno pokrenule pitanje opoziva, iako priznaju da za to trenutno ne postoji dovoljan broj glasova.
Kongresmen Tomas Masi (republikanac iz Kentakija), koji se više puta javno razilazio sa Trampovim stavovima, kratko je rekao: „Ovo nije u skladu sa Ustavom.“
Sličan ton imao je i demokratski član Odbora za obaveštajne poslove Džim Haims (Konektikat), koji je kritikovao predsednika što Kongres nije bio unapred obavešten o operaciji.
„Prema Ustavu, obaveza nam je da branimo zemlju, ali o ovome treba da budem obavešten pre nego što bombe padnu. Tačka“, napisao je Haims na mreži Iks.
Kako je potvrđeno za „Post“, predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson (republikanac iz Luizijane) i još nekoliko visokih republikanaca bili su unapred obavešteni, za razliku od lidera demokrata u Predstavničkom domu, Hakima Džefrija (Njujork), koji je poručio da američki narod ima pravo da zna zbog čega je operacija izvedena.
„Donald Tramp snosi punu odgovornost za sve posledice ove jednostrane vojne akcije“, naveo je Džefriz.
Pojedini pravni stručnjaci ipak ističu da je slične akcije preduzimalo i prethodno rukovodstvo. Profesor prava Džonatan Terli napominje da su i bivši predsednici poput Klintona i Obame koristili ovlašćenja da izvedu napade u inostranstvu bez odobrenja Kongresa.
Podseća na slične slučajeve u Libiji, Sudanu i Avganistanu, ali dodaje da situacija može postati znatno ozbiljnija ako dođe do eskalacije. Posebno je ukazao na rizik lančanih reakcija u okviru međunarodnih saveza.
Unutar Republikanske stranke reakcije su podeljene. Iako je poznata kao Trampova saveznica, kongresmenka Mardžori Tejlor Grin pozvala je na mir i molitvu za sve američke građane i vojnike na Bliskom istoku.
„Svaki put kad je Amerika na ivici napretka, uvučemo se u još jedan strani sukob“, napisala je neposredno pre napada.
Senator Berni Sanders je napade ocenio kao „ozbiljno neustavne“, naglasivši da jedino Kongres može doneti odluku o pokretanju vojne operacije.
Na drugoj strani, pojedini članovi Kongresa podržali su Trampovu odluku. Senator Džon Feterman (demokrata iz Pensilvanije) poručio je da je napad bio neophodan jer, kako je rekao, Iran ne sme imati nuklearne kapacitete.
Republikanski senator Lindzi Grejem ocenio je napad kao opravdan i rekao: „Režim u Iranu je ovo zaslužio. Bravo.“
Kongresmen Majk Louler takođe je podržao predsednika, povukavši paralelu sa prethodnim intervencijama koje su sprovodili i demokratski predsednici.
„Rat nije zvanično objavljen, ali nuklearni Iran je zaustavljen. Potpuno podržavam predsednikovu odluku“, zaključio je.
Webtribune.rs
