Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, potpisao je ukaze o proglašenju četiri zakona kojima se na teritoriji Republike Srpske zabranjuje delovanje Suda i Tužilaštva BiH, Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) i Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) BiH.
Ovi zakoni, koji su usvojeni na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske (NSRS), stupaju na snagu u petak, 7. marta, nakon objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srpske.
Ključni zakoni koje je potpisao Dodik:
Zakon o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, kojim se formalno zabranjuje rad institucija Bosne i Hercegovine koje, prema vlastima Republike Srpske, deluju izvan ustavnog okvira.
Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske, kojim se uspostavlja pravosudna institucija na entitetskom nivou, čime Republika Srpska preuzima nadležnosti u oblasti sudstva i tužilaštva.
Zakon o dopuni Krivičnog zakonika Republike Srpske, koji predviđa sankcije za nepoštovanje novih zakonskih okvira Republike Srpske.
Zakon o Posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, koji se odnosi na regulisanje aktivnosti nevladinih organizacija, s ciljem većeg nadzora nad njihovim delovanjem.
Dodik: „Ovo je naše pravo, želimo da vratimo Srpsku sebi“
Predsednik Republike Srpske istakao je da su ovi zakoni doneti kako bi se povratila ustavna nadležnost Srpske, koja je, kako tvrdi, sistematski podrivana poslednjih 25 godina. Prema njegovim rečima, usvajanje ovih zakona predstavlja odgovor na pokušaje centralizacije Bosne i Hercegovine i oduzimanja nadležnosti Republici Srpskoj.
-„Ova četiri zakona koja je donela Narodna skupština Republike Srpske vraćaju subjektivitet i ustavnu nadležnost Srpskoj u uslovima ugrožavanja naše ustavne pozicije koja traje gotovo 25 godina.“ – izjavio je Dodik.
On je naglasio da cilj nije konfrontacija sa Federacijom BiH, već zaštita prava Republike Srpske.
-„Naša namera nije da bilo šta namećemo ili zabranjujemo u smislu njihovog delovanja na prostoru Federacije BiH. Ovo je naše pravo, oni su ti koji su pokušali da nam otmu iz nadležnosti ono što je životima platilo 34.000 Srba.“ – poručio je Dodik.
Političke i pravne posledice novih zakona
Usvajanje ovih zakona predstavlja značajan politički korak za Republiku Srpsku, ali istovremeno i pravni izazov na nivou Bosne i Hercegovine. Odluka vlasti Republike Srpske da uspostavi sopstvene pravosudne institucije i zabrani delovanje centralnih sudskih i bezbednosnih organa BiH na svojoj teritoriji može se smatrati najradikalnijim potezom u pokušaju reafirmacije entitetske autonomije.
Ovi zakoni dolaze u trenutku kada su odnosi između Republike Srpske i centralnih vlasti BiH na istorijski niskom nivou.
Dodik i vlasti Srpske već godinama optužuju Sarajevo i Zapad za pokušaje urušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i centralizaciju BiH na račun autonomije entiteta.
S druge strane, međunarodni predstavnici i političke elite u Sarajevu ove poteze vide kao korak ka destabilizaciji i mogućem cepanju Bosne i Hercegovine.
Osim političkih, postavlja se i pitanje pravnih posledica ovih zakona. S obzirom na to da se Sud i Tužilaštvo BiH formalno oslanjaju na autoritet države Bosne i Hercegovine, njihov faktički prestanak delovanja u Republici Srpskoj može stvoriti pravni vakuum.
Pitanje je kako će centralne institucije reagovati – da li će pokušati da ponište ove zakone pravnim putem, ili će posegnuti za drugim vrstama pritisaka, uključujući sankcije i međunarodne intervencije.
Jedan od ključnih aspekata je i kako će međunarodna zajednica reagovati na ove poteze. Američka administracija i EU već su više puta zapretili sankcijama Republici Srpskoj i njenim zvaničnicima zbog postupaka koji, prema njihovom mišljenju, podrivaju institucije BiH. S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti, dodatni pritisci sa Zapada nisu isključeni.
Nova faza političke borbe u BiH
Odluka vlasti Republike Srpske da pravno formalizuje odvajanje od institucija BiH predstavlja značajan trenutak u političkoj istoriji ovog entiteta. Ukoliko ovi zakoni budu primenjeni, odnosi između Srpske i Sarajeva mogli bi ući u novu fazu, potencijalno još nestabilniju od dosadašnje.
S obzirom na snažne reakcije koje se očekuju iz međunarodnih krugova, pred Republikom Srpskom su izazovi u kojima će se testirati njena politička i institucionalna otpornost.
Hoće li ovi zakoni doneti veći stepen samostalnosti Srpskoj, ili će dovesti do novih pritisaka i potencijalnih sankcija, ostaje da se vidi u narednim nedeljama i mesecima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
