Smrt Mahse Amini (22) podstakla je hiljade žena u Iranu da izađu na ulicu i glasno se usprotive strogim šerijatskim pravilima, zbog kojih je i ova mlada devojka ubijena.
Ovaj podvig hrabrih žena naišao je na brutalan odgovor tamošnje policije, koja je tokom gušenja protesta usmrtila više od 35 ljudi, a u više navrata je potezala oružje i na decu.
Prema poslednjim informacijama zbog učešća u protestima je uhapšeno 739 osoba, uključujući 60 žena. Takođe, nevladine organizacije veruju da je stvarna brojka stradalih veća od 50.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Tamošnja policija navodi da je kod uhapšenih pronađeno oružje, municija i eksploziv. Takođe navode i da su uhapšeni naneli povrde više od sto policajaca i demolirali javne objekte.
Međutim, čini se da je istina potpuno drugačija. Naime, tokom prethodnih devet dana, kada su protesti započeti, društvene mreže preplavili su snimci koji svedoče brutalnom postupanju policije.
Na nekim od snimaka koji kruže društvenim mrežama može se videti kako policija puca na nenaoružane građane u severozapadnim gradovima Piranšu, Mahabadu i Urmiji.
U videu koji je podelila nevladina organizacija Iran Hjuman Rajts sa sedištem u Oslu, vidi se kako policajac iz jurišne puške AK-47 puca na demonstrante na bulevaru Ferdovsi u Teheranu.
Takođe, postoje i brojna svedočenja da je policija pucala u pravcu dece koju su roditelji poveli na proteste.
Vlada ne bira sredstva za borbu protiv pobune
Pored toga što je očigledno naredila ovakvo ponašanje policajaca, iranska vlada je građane praktično izolovala od ostatka sveta ugasivši im internet.
Ovakav postupak je, prema izveštaju Amnesti internešnela „crvena lampica“ koja ukazuje da bi moglo da dođe do dodatne eskalacije.
Amnesti dodaje i da je prema njihovim saznanjima policija samo u sredu uveče ranila najmanje 19 ljudi, uključujući najmanje troje dece.
Amini – ubijena zbog hidžaba
Podsetimo, Amini je umrla nakon što je provela tri dana u komi. Prethodno ju je uhapsila iranska policija za moral, koja nadgleda sprovođenje strogih pravila oblačenja žena.
Aktivisti tvrde da je dobila udarac u glavu u pritvoru, ali to do sada nisu potvrdile iranske vlasti koje su otvorile istragu.
U njenu čast, ali i u znak protesta, Iranke su nakon smrti Amini masovno počele da spaljuju svoje marame i simbolično režu kosu.
Vlast tvrdi da Amini nije pretučena
Sa druge strane, iranski ministar unutarnjih poslova Ahmad Vahidi insistira na tome da Amini nije pretučena.
„Saslušani su svedoci, pregledani su snimci, prikupljena su veštačenja i utvrđeno je da nije bilo premlaćivanja“, rekao je Vahidi.
Ministar je dodao da Iran istražuje uzrok smrti mlade žene i da „moramo da se sačeka konačno mišljenje medicinskih veštaka, za šta treba vremena“.
Zbog ovog slučaja reagovala je i međunarodna zajednica, a Sjedinjene Američke Države objavile su u petak da ublažavaju izvozna ograničenja Iranu uz uslov da ova država omogući usluge interneta građanima.
Američki državni sekretar Entoni Blinken je naveo da će nove mere „omogućiti suprotstavljanje naporima iranske vlade da nadzire i cenzuriše svoje građane“.
Gardijan: Najveća pretnja režimu od 2009, ljudi spaljuju policijska kola
Demonstracije Iranaca koje su počele zbog smrti mlade Mahse Amini, koju je uhapsila policija za moral zbog kršenja pravila o nošenju hidžaba nakon čega je umrla u pritvoru, postali su najveća pretnja po iranski režim u zadnjih 13 godina, prenosi britanski list Gardijan.
Iranski predsednik Ebrahim Raisi zakleo se da će se efikasno obračunati sa protestima, koji širom većeg dela zemlje sve više dobijaju na zamahu nedelju dana od smrti 22-godišnje Amini, prenosi dalje Gardijan.
Demonstracije su se proširile na većinu od 31 iranske provincije i na skoro sve gradske centre, gde se antivladini demonstranti sukobljavaju sa snagama režima uključujući i vojsku, što predstavlja najozbiljniji test u poslednjih 13 godina za tvrdolinijaše koji drže vlast u zemlji.
Predsednik Irana u subotu je okrivio zaverenike za izazivanje nemira i zakleo se da će slomiti “one koji su protiv mira i stabilnosti zemlje.”
Iranske vlasti objavile su da je barem 35 ljudi ubijeno tokom sukoba sa snagama bezbednosti kao i da je stradalo pet pripadnika snaga bezbednosti u pokušaju da zaustavi besne proteste povodom smrti Mahse Amini. Međutim, aktivisti kažu da je mrtvih barem 50 i očekuju da će taj broj rasti.
Veruje se da predsednik Raisi, koji je zastupnik fundamentalističkih političkih stavova, neće biti u stanju da smiri nerede niti da pristane na zahteve za više građanskih sloboda.
Očekuje se da njegov otpor može da dovede do još veće eskalacije sukoba u manjim i većim gradovima gde se demonstranti otvoreno sukobljavaju sa snagama bezbednosti, što se retko dosad viđalo u Iranu.
Ove demonstracije podsećaju na antivladine proteste iz 2009. godine, poznate kao zelena revolucija, koji su izbili nakon kontroverznih predsedničkih izbora, što je bio i poslednji put da su se građani Irana u velikom broju sukobili sa snagama bezbednosti.
“Glavna razlika izmđu sadašnjih protesta i zelenog pokreta iz 2009. je to da ljudi sada uzvraćaju i ne boje se brutalnog režima,” kaže Sima Sabet, iranska novinarka i voditeljka na iranskoj međunarodnoj TV stanici koja ima centralu u Londonu.
“Demonstranti sada spaljuju ambulantna kola jer vlast koristi ambulantna kola da tajno doveze pripadnike svojih snaga bezbednosti, a ne da spasava ljude. Demonstranti sada koriste drugačije taktike poput širenja na sve gradove što otežava snagama bezbednosti da kontrolišu sve lokacije gde izbiju demonstracije.”
Firuza Mahmudi, izvršni direktor nevladine organizacije za ljudska prava Ujedinjeni za Iran, kaže da su ovi nemiri rezultat toga što su se mesecima ranije Iranci pripremali da održavaju manje proteste po velikom broju pitanja: “Ustanak iz 2009. je na neke načine bio širi u pojedinim gradovima,” kaže ona. “Milioni ljudi su protestovali u pojedinim gradovima tokom najvećeg dana protesta. To je bio najveći protest od revolucije iz 1979. godine. To vlast nije predvidela i bila je vrlo iznenađena“.
“Sada vidimo takve proteste ne samo u velikim gradovima već i u manjim gde ih nikada pre nismo videli. Sada vidimo i potpuno nove načine na koje se ljudi okupljaju, kao i nove poruke sa protesta i novu smelost. Sada su ljudi mnogo ujedinjeniji.”
Mahmudi kaže i da se povici koji se čuju na skupovima poput “Podržavamo naše sestre i žene, život i slobodu”, mogu čuti širom zemlje.
“Ovo što se dešava je za nas bez presedana. Nikada nismo videli žene koje masovno skidaju svoje hidžabe ovako. Ljude koji spaljuju policijske centre, jure policijske automobile, spaljuju slike vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneja.” kaže ona.
Neke demonstracije deluju barem delimično organizovane i u njima učestvuje gradska omladina i drugi koji se protive strogim društvenim pravilima, uključujući i to kako se žene ponašaju i šta nose, što je direktno povezano sa smrću Amini, koju je policija za moral uhapsila u Teheranu jer je odbila da nosi hidžab.
Oslanjajući se na lekcije naučene iz prethodnih decenija kada su se održavali antivladini protesti drugde na Bliskom istoku, pametni telefoni su korišćeni kao sredstvo organizovanja pa se poruke i lokacije okupljanja za demonstracije šire pomoću njih uprkos gušenju interneta koje sprovodi iranska vlast.
“Demonstranti imaju taktike kako da šalju svoje videe van Irana uprkos tome što im je internet isključen,” kaže Sabet. “Sada po prvi put Iranke spaljuju svoje hidžabe uz podršku muškaraca.”
Veliki broj Iranaca se dugo protivi neumoljivim društvenim pravilima i opsegu kontrole koji imaju državne snage bezbednosti zbog kojih je Iran jedna od najtvrdokornijih teokratskih država već više od četiri decenije.
Ramin, koji ima 29 godina i jedan je od demonstranata iz grada Urmije u severozapadnom Iranu, kaže: “Čak ni gašenje interneta ili ozbiljne pretnje režima nisu sprečile ljude da protestuju. Štaviše, veći broj iranskih slavnih ličnosti unutar i van zemlje je objavio svoju podršku protestima, i među njima su i glumci, glumice i sportisti, a neke slavne ličnosti su i same skinule svoje hidžabe.”
Dogod demonstranti nastave da protestuju na ulicama i pokušaju da izmore snage bezbednosti održaće se, a možda i pojačati zamah protesta. U barem jednom malom gradu, Ošneviju, u severozapadnom Iranu je režim izgubio kontrolu i povukao se iz centra grada. Američki internet operater Starlink, koji je u vlasništvu kompanije Spejs eks milijardera Ilona Maska, je najavio da će aktivirati svoje satelite u svemiru da bi internet ponovo bio dostupan svima u Iranu.
Drugi demonstrant, Haval, koji ima 29 godina, kaže da je pokušaj države da uguši ulične proteste počeo da se oseća: “Stvari ne idu dobro, ima nasilja, vojska je poslata danas u grad u civilnoj odeći. Pucaju u ljude da otežaju proteste. Napolje ne smete da izađete jer je opasno. Iran nema dovoljno vojske da zaustavi sve ove proteste. Policija tvrdi da ako se ova situacija nastavi duže od dva do tri dana, neće moći više da je kontrolišu.”
Stotine Iranaca koji žive van irana okupilo se u Parizu i drugim evropskim gradovima u subotu da osudi gušenje protesta.
Demonstranti su se okupili u centru glavnog grada Francuske i klicali slogane protiv Hamneja, a pozivali su i francuskog predsednika Emanuela Makrona da prekine pregovore sa Iranom.
“Hamnej, odlazi iz Irana!”, “Makrone, dosta tišine!” i “Smrt islamskoj republici” su bili neki od slogana koje su vikali demonstranti na francuskom i persijskom preneo je AFP.
Demonstranti su iskazali bes što se Makron sreo i rukovao sa iranskim predsednikom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku ove nedelju u Parizu u pokušaju da održi u životu dogovor iz 2015. o kontroli teheranskog nuklearnog programa.
Na protestu u Atini Iranke su sekle kosu kao znak solidarnosti sa Amini i pokazivale plakate na kojima je pisalo: “Recite njeno ime!”
Demonstranti u glavnom gradu Švedske, Stokholmu, su takođe sekli kosu dok je druga grupa bila ispred švedskog parlamenta i držala slike onih koji su ubijeni u demonstracijama.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
(Nova,rs, Gardijan)
