Prema informacijama koje je objavio Financial Times (FT), bivši izvršni direktor operatera projekta „Severni tok 2“, Matijas Varni, uz podršku američkih investitora, razvija plan za ponovno pokretanje gasovoda Nord Stream 2.
Ovu inicijativu podržavaju neki visoki članovi administracije američkog predsednika Donalda Trampa, koji u tom projektu vide strateški adut za potencijalne mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine.
Američki interes za oživljavanje Severnog toka 2
Kako prenosi FT, određeni krugovi u administraciji Donalda Trampa razmatraju obnovu Severnog toka 2 kao deo šire strategije za poboljšanje odnosa sa Rusijom.
Njihova vizija uključuje postavljanje američkih investitora u projekat, čime bi SAD mogle preuzeti određenu kontrolu nad energetskim tokovima u Evropi.
Jedan od bivših visokopozicioniranih američkih zvaničnika, koji je upoznat sa planovima, izjavio je da bi uz uključivanje „pouzdanih američkih investitora“, Rusija mogla povratiti kredibilitet kao stabilan dobavljač energenata, dok bi američki investitori ostvarivali pasivne prihode.
Međutim, ideja o obnovi gasovoda izazvala je zabrinutost među evropskim liderima, koji su se, prema saznanjima FT, u poslednjim nedeljama intenzivno konsultovali na ovu temu.
Evropska unija, kao i Nemačka, i dalje drže stroge sankcije prema Rusiji i njenom energetskom sektoru, što dodatno komplikuje realizaciju ovog plana.
Glavne prepreke za ponovno pokretanje gasovoda
Prema analizi FT, realizacija ovog plana zahteva ispunjenje nekoliko ključnih uslova:
Uklanjanje američkih sankcija – SAD bi morale ukinuti sankcije uvedene protiv ruskog energetskog sektora i kompanija povezanih sa projektom.
Saglasnost Rusije za nastavak isporuka gasa – Kremlj bi morao pristati na nastavak isporuka kroz gasovod, što trenutno nije prioritet u ruskoj energetskoj strategiji.
Saglasnost Nemačke i EU – Berlin bi morao dozvoliti tranzit gasa kroz svoju teritoriju i omogućiti snabdevanje kupaca širom Evrope.
Moskva je do sada ostala suzdržana po ovom pitanju. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je za FT da nema informacije o bilo kakvim pregovorima vezanim za ovaj gasovod, dok je „Gasprom“ odbio da komentariše ovu temu.
Matijas Varni, koji je pod američkim sankcijama, takođe je negirao bilo kakvu uključenost u pregovore sa američkim političarima ili poslovnim krugovima. On je naglasio da se pridržava svih pravila kao osoba pod sankcijama.
Geopolitičke implikacije i nesigurnost projekta
Prema sudskim dokumentima iz januara 2025, švajcarska matična kompanija Nord Stream 2 AG dobila je četvoromesečnu odgodu u procesu bankrota.
U obrazloženju Gasproma navedeno je da bi nova administracija u Vašingtonu, zajedno sa nemačkim izborima u februaru 2025, mogli imati značajan uticaj na sudbinu projekta.
Pored toga, nekoliko američkih investitora već je izrazilo interesovanje za ovaj projekat, dok je jedan konzorcijum izradio model post-sankcijske saradnje sa Gaspromom.
Ipak, čak i uz odobrenje Donalda Trampa i Vladimira Putina, prepreke ostaju ogromne. Kako su naveli američki biznismeni sa iskustvom u radu sa Rusijom, nijedna velika američka korporacija trenutno nije spremna da otvoreno podrži povratak na rusko tržište, posebno zbog nepredvidivosti američke spoljne politike.
Dodatni problem predstavlja i politika Evropske unije, koja nije ukinula sopstvene sankcije Rusiji. Oživljavanje Severnog toka 2 moglo bi izazvati žestoku reakciju u Nemačkoj i širem EU bloku, gde dominira narativ o smanjenju energetske zavisnosti od Rusije.
Mogućnosti i verovatnoća realizacije
Obnova Severnog toka 2 bila bi korak ka normalizaciji odnosa SAD i Rusije, ali je pitanje da li bi Evropa podržala ovakav potez.
Donald Tramp je već pokazao pragmatičan pristup energetskoj politici, što se vidi i kroz njegovu strategiju prema OPEK-u i Saudijskoj Arabiji, ali je nejasno koliko daleko može ići u približavanju Moskvi s obzirom na otpor u američkom establišmentu.
S jedne strane, Trampova administracija može koristiti ovaj projekat kao pregovarački adut u širem okviru rešenja za ukrajinsku krizu. S druge strane, i dalje postoje ogromne regulatorne, političke i ekonomske prepreke koje bi mogle učiniti ceo poduhvat neizvodljivim u skorijoj budućnosti.
Dok se energetska kriza u Evropi produbljuje i globalna dinamika pomera u korist novih igrača poput Kine i BRIKS-a, pitanje Severnog toka 2 ostaje otvoreno kao potencijalna karta u geopolitičkoj igri između SAD, Rusije i Evrope.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
