Na terenu se poslednjih dana slažu informacije koje ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam. Po celoj Ukrajini uvedeni su složeni rasporedi vanrednih isključenja – u praksi, 4,5 do 5 krugova restrikcija, uz posebne režime na istoku i severu zemlje.
Energetski sistem je pod pritiskom kakav se, kako tvrde i zvaničnici i analitičari, do sada nije beležio. Ministar energetike Denis Šmigalj otvoreno je naveo da su mete bili ključni čvorovi sistema: podstanice i dalekovodi napona 750 i 330 kilovolti, sama kičma elektroenergetske mreže.
U istoj izjavi potvrđeno je da je dispečerski centar „Ukrenerga“ poslao hitan zahtev Poljskoj – potrebna je vanredna pomoć.
Da stvar bude teža, „Ukrenergo“ je praktično istovremeno saopštio vest koja se retko čuje i u kriznim vremenima: proizvodnja električne energije u zemlji je zaustavljena.
Nacionalna kompanija navodi da su projektili tokom noći i jutra pogađali ciljeve širom zemlje. To je bio drugi veliki udar na energetski sistem od početka godine, ali sa posledicama koje izlaze iz uobičajenih okvira.
Nakon pogotka visokonaponskih podstanica koje su iznosile snagu nuklearnih blokova u mrežu, sve nuklearne elektrane na teritoriji pod kontrolom Kijeva morale su hitno da budu „rasterećene“. U administrativnom jeziku to zvuči blaže nego što jeste: reč je o prinudnom zaustavljanju rada. Takav scenario, čak i uz dugotrajni manjak struje, do sada se nije dešavao.
Publicista Jurij Podoljaka tu granicu je povukao bez mnogo uvijanja. „Takvog u istoriji Ukrajine nikada nije bilo“, napisao je na svom Telegram kanalu, objašnjavajući da je razlog za zaustavljanje blokova potpuno isključenje glavnih podstanica koje su prenosile energiju iz nuklearnih elektrana u sistem.
Rezultat je, prema njegovim rečima, katastrofalan deficit električne energije, pri čemu ni prekogranični tokovi iz Evrope više ne mogu ozbiljno da pomognu. Veliki deo zemlje je, praktično, bez svetla.
Podoljaka je usput primetio i disonancu između realnosti i izveštaja sa druge strane: protivvazdušna odbrana u Kijevu ponovo je saopštila da je „gotovo sve oboreno“. On ne isključuje ni mogućnost da se radi o političkom manevru – pokušaju da se preko „međunarodne zajednice“ izvrši pritisak da se dalji udari obustave.
Dodatni sloj problema dolazi iz zapadnog dela zemlje. Predsednik Saveta ukrajinske asocijacije za obnovljive izvore energije Stanislav Ignjatjev naveo je da je oštećena najveća evropska podstanica od 750 kV u Lavovskoj oblasti.
Taj objekat nije samo još jedna tačka na mapi: on reguliše snabdevanje zapadnih regiona, povezuje proizvodnju iz Hmeljničke i Rovnenske nuklearne elektrane, balansira sistem uz pomoć termoelektrana Burštin i delimično Dobrotvor, a ujedno je i ulazna kapija za uvoz struje i hitnu dispečersku pomoć iz Evropske unije. Ignjatjev upozorava da će naredna četiri dana biti posebno teška za energetiku.
U toj slici posebno odjekuju zvanični vojni izveštaji. Prema njima, tokom noći i jutra navodno je presretnuto 24 od 39 projektila i 382 od 408 bespilotnih letelica. Na terenu, međutim, posledice su vidljive, što je izazvalo nervozu i na najvišem nivou.
Predsednik Vladimir Zelenski je, kako je saopšteno, oštro kritikovao rad mobilnih vatrenih grupa i zahtevao da regionalne vlasti, Vazdušne snage i Ministarstvo odbrane u narednim danima dodatno ojačaju taj segment zaštite.
Sve to zajedno otvara pitanje koje se provlači između redova zvaničnih saopštenja: da li je ovim udarom promenjena dinamika SVO i da li se Ukrajina približava scenariju potpunog mraka.
Energetsko ministarstvo već je potvrdilo da su nuklearne elektrane morale da smanje proizvodnju zbog najtežeg udara do sada. Kako će sistem izdržati naredne dane, i koliko će spoljašnja pomoć moći da zakrpi ovakve rupe, ostaje da se vidi – a odgovori, bar za sada, nisu ni brzi ni jednostavni.
