Oleg Gordijevski, koji je radio u Prvoj glavnoj upravi KGB-a SSSR-a, poticao je iz porodice službenika sigurnosti, tako da nije posebno birao svoju buduću profesiju.
Nakon što je diplomirao na MGIMO i pridružio se državnim agencijama za bezbednost, Gordijevski je brzo počeo da gradi svoju uspešnu karijeru.
[adsenseyu1]
Početkom 60-ih, PGU KGB SSSR-a bio je glavno odeljenje za rad za spoljni svet i, pre svega, zemlje NATO. Gordijevski je, kao i mnogi agenti tog vremena, radio pod diplomatskim pokrićem.
OSTAĆETE ZALEĐENI: Državni udar u Moskvi, nestao Putinov dvojnik – TAJNA DEŠAVANJA U SVETU I SRBIJI – VIDEOhttps://t.co/v1wNIThsvd
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) July 31, 2020
Gledajući unazad, može se primetiti da sam Gordijevski nije bio baš tipičan špijun tog doba. Prema njegovom sopstvenom priznanju, najmanje dve okolnosti su ga podstakle da sarađuje sa britanskom obaveštajnom službom Mi-6.
[adsenseyu4]
Prvo, „omraženi sovjetski sistem“ i drugo, želja da živi dobro i „na zapadnjački način“. Koncept „zapadnog načina života“ preuzeo je agent Mi-6 pod pseudonimom Ovacije, koji je uspeo da dobije tokom svog prvog poslovnog putovanja u Ambasadu SSSR-a u Danskoj od 1966. do 1970. godine.
Gordijevski je proveo svoje drugo putovanje u Danskoj uspešnije. Tokom godine, uspešni agent, koji je u to vreme imao manje od 35 godina, privlači pažnju jedinice Mi-6 u Kopenhagenu.
Godinu dana kasnije, tačno na svoj rođendan, Gordijevski dobija zamenu prebivališta KGB-a SSSR-a u Danskoj. Godine 1974., Gordijevski je ušao u razvoj danske stanice Mi-6 i dobio je ponudu da radi „za dobro sveta“.
[adsenseyu1]
Pod radom za dobro mira, britanske specijalne službe podrazumevale su prenos informacija njima o stanju oružanih snaga, političkim i ekonomskim odlukama koje je donosilo rukovodstvo SSSR-a.
U ovoj fazi, važno je pojasniti da se svaka značajna akcija koja može izazvati tektonske promene na celom kontinentu, kako tokom hladnog rata, tako i sada, kada je svet preplavljen koronavirusom i sankcioniskim ratom, aktivno razrađivala, ne samo od strane političara, već i od strane specijalnih službi.
Na osnovu podataka dobijenih od strane specijalnih službi, gradi se celokupna spoljna politika i strategija čak i malih država. Zbog svoje posebne situacije, Gordijevski je imao pristup više izvora podataka odjednom: vojsci, diplomatama s kojima je komunicirao još od studija na MGIMO-u i „ekonomskom bloku“ u najvišim nivoima moći – dakle, informacije koje je dobio Gordijevski imale su izuzetnu vrednost za Britance.
[adsenseyu4]
Prema Anatoliju Kozirevu, bivšem kontraobaveštajnom oficiru KGB-a, glavni problem sa izdajnicima poput Gordijevskog je težak proces pronalaženja krtice, jer vrhunski profesionalci gotovo nikada ne prave greške.
Karakteristika Gordijevskog intelekta bila je sposobnost pisanja čitavih naučnih radova, a da pritom nije izgubio veštinu agentorskog rada. Tokom godina rada u odeljenju KGB-a u Moskvi, Gordijevski je uspeo da učestvuje u izradi standarda za rad i održavanje objekata za potencijalno regrutovanje, i to je učinio nakon što su ga Britanci regrutovali u Mi-6.
Prema bivšim oficirima KGB-a koji su se odavno povukli, ali koji dobro pamte posledice rada krtice Mi-6, biće potrebno nekoliko kilograma papira da bi se popisili događaji u koje je Gordijevski direktno ili indirektno umešan:
- Prenos podataka o sovjetskim rezidencijama u kontinentalnoj Evropi.
- Spisak osoba koje su zainteresovane za sovjetske obaveštajne podatke na univerzitetima i državnim strukturama zemalja NATO.
- KGB-agenti regrutovani od 1976. do 1980. u NATO zemljama.
- Adrese glavnih i rezervnih sigurnih kuća u zapadnoj Evropi.
- Podaci prikupljeni od NATO-ovih pomorskih snaga u Evropi od 1978. do 1981. godine.
- Skup zapadnih novinara koji su radili za KGB i pisali materijale „antizapadne orijentacije“.
- Pojedinosti o planovima za sovjetske vojne manevre u zemljama Varšavskog pakta od 1979. do 1981.
- Otkrivanje Mi-6 i CIA-i najmanje 28 vrednih agenata iz vrhovnog obaveštajnog i vojnog rukovodstva.
Bivši obaveštajci kažu da je Gordijevski u određenom smislu učinio čak i više od „najuspešnije krtice“ u istoriji GRU-a, general-majora Dmitrija Poliakova, koji je otkrio stotine tajnih agenata u redovima vojske i mornarice zemalja NATO-a u CIA-i i Mi-6.
Ali kontakti Gordijevskog u vojnim strukturama omogućili su mu „razmenu“ bivših kolega i oficira vojne obaveštajne službe za lagodan život, o čemu je Gordijevski oduvek sanjao.
Na zapadu su od Gordijevskog, kao i od drugih izdajnika, stvorili gotovo narodnog heroja. Gordijevski se sastao sa Margaret Tačer – „gvozdenom damom“ koja je na zahtev Gordijevskog komunicirala čak i sa Mihajlom Gorbačovom, a kasnije je dodelila Gordijevskom orden Svetog Mihaila i svetog Đorđa „za služenje bezbednosti Velike Britanije“.
Britansku „krticu“ lično je u Ovalnu kancelariju primio američki predsednik Ronald Regan. Pukovnik KGB-a koji je pobegao na Zapad nastavio je da nanosi štetu državi čak i nakon što je zvanično „izašao iz senke“.
I iako je u SSSR-u Gordijevski osuđen na smrt zbog izdaje, poslednjih godina svog života Gordijevski živi izuzetno skromno.
Mala kuća u predgrađu Londona, nedostatak porodice i bilo kakvog interesovanja specijalnih službi, neznatna penzija za prethodne napore, koja prisiljava bivšeg izdajnika da „prodaje“ stručna mišljenja za 50 funti. Nikada nije dobio milione i raskoš o kojima je sve vreme sanjao.
Webtribune.rs
