Dolaskom toplijih dana, telo ulazi u fazu pojačanog naprezanja, a srce je među prvim organima koje to oseti. Kad temperature porastu, cirkulacija se menja, krvni pritisak varira, a dehidracija vreba iza svakog ćoška. I upravo tada mnogi ignorišu upozorenja tela – i to ona najvažnija.
Postoje četiri znaka koja nikako ne bi trebalo potceniti. Prvi i možda najpodmukliji je osećaj da vam „ponestaje daha“, i to u trenucima kada niste ni blizu fizičkog napora.
Ako hodanje po stanu ili ustajanje iz kreveta izaziva teško disanje, to nije trenutna slabost – to je poziv na oprez.
Zatim dolazi vrtoglavica. Možda deluje bezazleno, ali ako ranije nije bilo sličnih pojava, a sada se javljaju sve češće, treba obratiti pažnju. Posebno ako osećaj nestabilnosti prati slabost i zamućen vid.
Treći znak je bol u grudima. To nije uvek onaj klasičan pritisak iz filmova, već ponekad tupa nelagodnost koja se širi ka levoj ruci. Telo time pokušava da signalizira da nešto ne funkcioniše kako treba.
Četvrti, često zanemaren signal, jeste umor koji ne prolazi. Ako se probudite sa osećajem kao da vas je neko iscrpeo dok ste spavali, to nije obična lenjost – srce možda radi preko svojih granica.
Kada se sve to sabere, ključno pitanje glasi: šta učiniti da se ne dođe do krajnjih posledica? Odgovor, zanimljivo, počinje već od prve stvari koju unesemo u sebe ujutru.
Umesto da dan počne šoljom jake kafe, sve češće se preporučuje nešto jednostavno – čaša obične vode. Voda na prazan stomak pomaže telu da pokrene metabolizam, rehidrira unutrašnje organe i rastereti srce koje se već bori s vrućinom.
Posebno je važno izbegavati kafu ujutru ako niste jeli, jer ona dodatno opterećuje organizam, podiže pritisak i dehidrira.
Po toplom vremenu, redovno unošenje vode postaje od presudne važnosti. Ne treba čekati žeđ – to je već znak da je organizam zakasnio sa signalom.
Hlađenje tela, klima uređaj ili bar ventilator u prostoriji, može biti od pomoći, baš kao i lagana odeća od prirodnih materijala. I još nešto: u vrućim danima treba izbegavati fizičke napore, pa i rad u bašti, koji mnogi potcenjuju.
Kad je reč o ishrani i podršci krvnim sudovima, jedno je sigurno – telo voli ono što dolazi iz prirode. Na vrhu liste korisnih namirnica nalaze se biljna ulja – posebno hladno ceđena.
Maslinovo (ekstra devičansko), laneno, bundeveno, susamovo, kedrovo, pa i suncokretovo ulje, ako je nerafinisano – sve su to izvori korisnih masti koje hrane srce i krvne sudove.
I još jedan važan savet – umesto da se oslanjate na kapsule i „čudesne dodatke“ sa interneta, obratite pažnju na ono što unosite kroz ishranu. Omega-3 masne kiseline, ključne za zdravlje srca, najbolje se dobijaju iz ribe i prirodnih izvora poput lanenog ulja. Nema zamene za ono što priroda daje.
Topli dani dolaze i odlaze, ali navike koje tada steknemo ostaju. Nije reč samo o udobnosti, već o prepoznavanju signala koje telo šalje i odgovoru na njih dok još imamo vremena. Jer u toj čaši vode ujutru, možda je skrivena i čitava prevencija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
