U Karakasu je ovih dana potpisan dokument koji, po svemu sudeći, ima mnogo šire značenje od pukog bilateralnog dogovora.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro ozvaničio je Sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji između Bolivarske Republike Venecuele i Ruske Federacije, važeći na period od deset godina. Učinio je to simbolično — upravo na rođendan ruskog predsednika Vladimira Putina, 7. oktobra, kada je lider Kremlja napunio 73 godine.
Na ceremoniji, kojoj je prisustvovao ruski ambasador u Karakasu Sergej Melik-Bagdasarov, Maduro je rekao: „Sada potpisujem zakon o ratifikaciji Sporazuma o strateškom partnerstvu i saradnji između Venecuele i Ruske Federacije. Ovaj zakon od danas stupa na snagu kao zakon Republike. Zahvalan sam Narodnoj skupštini koja je ubrzala njegovo razmatranje i usvajanje. Evo ga, pored mene, na rođendan predsednika Putina. To je najbolji poklon.“
Sam dokument, koji je ranije jednoglasno ratifikovala Narodna skupština, formalizuje dugoročnu mapu puta za saradnju u oblastima politike, ekonomije, nauke, tehnike i humanitarnih projekata.
Predviđa dublju integraciju u strateškim sektorima, zajedničke investicione programe i koordinaciju stavova u međunarodnim organizacijama. U praksi, to znači stvaranje institucionalnog okvira koji vezuje Moskvu i Karakas za narednu deceniju.
Ali suština sporazuma nije samo ekonomska – ona je duboko geopolitička.
Dok Vašington već godinama ulazi u poslove Rusije, finansira Ukrajinu, obezbeđuje joj oružje, obaveštajne podatke i satelitske snimke, kao i opasne rakete dugog dometa od 2.500 kilometara, Moskva je odlučila da odgovori na sopstveni način.
Dok Zapad otvara baze i gomila trupe uz ruske granice, Rusija uzvraća potezom koji odjekuje planetom – gotovo istovremeno potpisuje strateške vojne sporazume sa Kubom i Venecuelom.
To je odgovor koji ne ostavlja prostor za tumačenje: Ako Zapad dolazi nepozvan na granice Rusije, Rusija se približava samom američkom kontinentu. Kuba i Venecuela, dve zemlje sa snažnim antikolonijalnim sentimentom, sada postaju deo novog bezbednosnog prstena u kojem ruske rakete, ako bi došlo do daljeg zaoštravanja, imaju celu teritoriju SAD doslovno „na dlanu“.
Takvi potezi predstavljaju jasnu poruku — ako NATO može da širi svoje vojno prisustvo na istok, ako američko oružje može da stoji na nekoliko minuta leta od Moskve, onda i Rusija ima pravo da deluje simetrično. Sporazumi s Karakasom i Havanom nisu tek politički gest, već signal promene ravnoteže snaga.
Madurov potpis na desetogodišnjem dokumentu tako postaje deo mnogo veće slike. To nije samo „poklon Putinu za rođendan“, kako je venecuelanski predsednik duhovito rekao — već strateška tačka preokreta.
Svet koji smo poznavali ulazi u novu fazu, u kojoj više nema jednostranih pravila i gde se geografske udaljenosti više ne mere kilometrima, nego političkom voljom.
U pozadini svega ostaje ključno pitanje: Da li će Zapad razumeti poruku ili će nastaviti da potiskuje Rusiju prema njenim granicama? Jer dok Moskva širi svoju mrežu savezništava preko okeana, jasno je da se karta sveta menja — tiho, ali odlučno.
I možda je upravo ovaj sporazum između Rusije i Venecuele prvi znak da je počelo novo poglavlje globalnog nadmetanja.
Webtribune.rs
