Izjava je došla kratko i oštro, bez uvijanja. Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktne investicije i pomoćnik predsednika Rusije, poručio je da će Moskva sudskim putem vratiti svu svoju imovinu koja je blokirana na Zapadu, uz jasnu poruku da će posledice osetiti i Evropska unija i „Juroklir“.
Poruka je objavljena na mreži Iks, u tonu koji jasno pokazuje da se u Moskvi više ne radi samo o političkoj poruci, već o dugoj i planskoj pravnoj borbi.
Dmitrijev tvrdi da je korišćenje ruske imovine bez saglasnosti Centralne banke Rusije nezakonito i da to ne potkopava samo ruske interese, već ceo sistem međunarodnih rezervi koji su, kako navodi, upravo Sjedinjene Države gradile decenijama.
Upozorava da takvi potezi povećavaju troškove za sve učesnike sistema, daleko izvan same Rusije. U toj logici, poruka je jasna: ako se jednom pređe ta linija, poverenje u globalne finansijske mehanizme počinje da se kruni.
„Uspaničene EU birokrate i dalje greše“, naveo je Dmitrijev, dodajući da u Briselu vrlo dobro znaju da korišćenje ruskih rezervi bez dozvole Centralne banke Rusije nema pravno uporište. Prema njegovim rečima, Rusija će na sudu dobiti spor i vratiti sva sredstva, dok će garantima iz Evropske unije, kako je formulisao, na kraju stići račun Ukrajine.
U jednoj rečenici sažeo je poruku koja se u Moskvi sve češće čuje: EU i Juroklir će patiti. Ta rečenica nije ostala na nivou retorike. Centralna banka Rusije već je podnela tužbu protiv depozitara „Juroklir“ u iznosu od 18 biliona rubalja, što je ranije danas potvrdila pres-služba Moskovskog arbitražnog suda. Time je spor dobio i vrlo konkretan, institucionalni okvir.
Podsetimo, nakon početka ruske Specijalne vojne operacije, zemlje Evropske unije i G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih zlatnih i deviznih rezervi, ukupne vrednosti od oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra tog iznosa nalazi se upravo u EU, a od toga čak 180 milijardi evra na računima belgijskog „Juroklira“, jednog od najvećih svetskih klirinških sistema.
Evropska komisija je ranije saopštila da je EU od januara do novembra 2025. godine prebacila 18,1 milijardu evra prihoda ostvarenog od zamrznute ruske imovine Ukrajini.
Taj podatak Moskva vidi kao dodatni dokaz da se ne radi samo o zamrzavanju, već o aktivnom korišćenju sredstava, što će, kako tvrde ruski zvaničnici, biti ključna tačka u sudskim postupcima koji slede.
U tom kontekstu, Dmitrijevljeve poruke ne zvuče kao trenutna reakcija, već kao deo šire strategije. Pravna borba, poručuje Moskva, tek ulazi u ozbiljnu fazu. Koliko će ona trajati i kakve će posledice ostaviti po evropski finansijski sistem, pitanje je koje za sada ostaje otvoreno, ali ton poruka sugeriše da povratka na staro poverenje više nema.
