U noći između 23. i 24. aprila, desilo se nešto što će se dugo pamtiti. Ruske Vazdušno-kosmičke snage izvele su, kako to nazivaju stručnjaci, jedan od najintenzivnijih i najšire koordinisanih napada u okviru Specijalne vojne operacije.
Napadi su zahvatili 10 oblasti, a ono što je ovu operaciju izdvojilo jeste prisustvo u vazduhu – prvi put od početka sukoba – strateških aviona TU-160 i TU-95, koje mnogi nazivaju „avionima Sudnjeg dana“.
Ovo nije bila obična noćna akcija. Leteli su i „Kalibri“, i krstareće, taktičke, balističke rakete, UMPK projektili i dronovi. A onda se nebo otvorilo i iz njega su se pojavili giganti ruske strateške avijacije.
Tri TU-160 i nekoliko TU-95 preletali su iznad granica u visokom sloju atmosfere, dovoljno visoko da ne ulaze direktno u protivnički prostor, ali dovoljno blizu da ih ukrajinske snage jasno uoče. Bio je to signal – i simbol.
General-major i zasluženi pilot Rusije Vladimir Popov dao je komentar za „MK“, objašnjavajući šta stoji iza ove dramatične promene u pristupu.
Prema njegovim rečima, ovakvi letovi znače samo jedno – protivnička PVO se urušava. Kako on kaže, strateška avijacija se koristi isključivo kada je poznato da postoji garantovana bezbednost za letelice, odnosno kada su ukrajinske zalihe projektila za protivvazdušnu odbranu ozbiljno iscrpljene.
Upravo to i jeste slučaj, prema mišljenju Popova: – Naši izviđački kanali verovatno su dali signal da je sistem PVO Ukrajine na granici izdržljivosti. Letovi TU-160 i TU-95 su znak da postoji dovoljno veliki prostor da delujemo iz vazduha bez pretnje.
Napadi su bili fokusirani i precizni. U Kijevu je pogođena transportna infrastruktura oko glavne železničke stanice, kao i lokacije PVO i privremenih pozicija ukrajinskih jedinica kod stanice metroa Lukjanovska.
U Harkovu je napadnut Mašinski zavod Maljševa, važan za proizvodnju i remont tenkova. U Žitomiru meta je bio vojni aerodrom Ozjornoje i objekti Državne službe za vanredne situacije.
Pavlograd je pogođen po liniji vojno-industrijskog kompleksa i transportnih čvorišta. Kalibri su takođe pogodili okolinu graničnog grada Skalat u Ternopoljskoj oblasti.
Vojni komentator Aleksej Sukonkin, koji se godinama bavi analizom vazdušnih operacija, primetio je da se TU-160 do sada retko koristio u ovom obimu. „Vreme je, izgleda, za novo poglavlje“, zapisao je on.
Popov dalje objašnjava da strateški bombarderi i raketo-nosači ne lete bez cilja. Njihovo angažovanje znači da postoji jasna informacija o koncentraciji protivničkih snaga, funkcionisanju komandnih punktova ili prenosi teške vojne opreme preko železničkih stanica.
Tada, kaže on, koristi se „kombinovana paleta“ – dronovi, artiljerija, rakete i strateški avioni – kako bi se oborila efikasnost PVO i postigli taktičko-strateški ciljevi.
Posebno interesantna je njegova procena o stanju u PVO sistemima Ukrajine. Prema njegovim rečima, oni sada rade selektivno. Ne reaguju na svaki dron. „Gerani“ često prolaze, a reakcija dolazi samo kada se ciljevi usmere direktno na objekte vojne industrije, komandne centre, skladišta oružja ili aerodrome.
Popov jasno ukazuje i na širi kontekst: – Ukrajinske zalihe, uključujući one stacionirane u Poljskoj, nisu neiscrpne. A kada se uzme u obzir da administracija Donalda Trampa, koji je sada na čelu SAD, blokira novu pomoć, jasno je da se to već oseća na terenu.
Rekao je još nešto što vredi podvući: – Ako se Evropa – tačnije, zemlje EU – uskoro ne slože oko konkretnog paketa podrške, situacija za ukrajinsku stranu postajaće sve teža. Do juna ćemo osetiti ozbiljan pad njihovih kapaciteta.
I dok se u javnosti još uvek sabiraju utisci sa neba osvetljenog krstarećim raketama i niskim preletima ruskih bombardera, vojni analitičari već traže značenje između redova.
Neko bi rekao da je to pokazna vežba. Drugi će reći da je to najava kraja iscrpljenosti. A možda je, baš kako reče jedan posmatrač, ovo bio samo šapat pred buru.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
