Evropa više ne govori o mogućim scenarijima: Već o rokovima. Pet godina, kažu zvaničnici iz Brisela i nacionalnih prestonica, vreme je koje je ostalo pre nego što bi se, u najnepovoljnijem razvoju, kontinent mogao suočiti sa ozbiljnim bezbednosnim izazovom.
Zvanično, to je period za potpuno operativno spremanje novih odbrambenih kapaciteta. Nezvanično, mnogi priznaju: Nastupilo je vojno vreme.
Plan je već na papiru: NATO je pokrenuo novu strukturu pod nazivom NATO New Force – oko 300 hiljada vojnika u stanju visoke pripravnosti, sa detaljno razrađenom logistikom, transportnim koridorima, bolničkim i komunikacionim sistemima.
Sve ima svoje mesto: Od skladišta municije do mesta za sletanje helikoptera. U dokumentima stoji formulacija: Expected high-intensity conflict – „Očekivani sukob visokog intenziteta“.
Paralelno, u baltičkim državama nekadašnja bataljonska grupa prerasla je u punu brigadu. Nemačka, Poljska, Litvanija i Norveška usklađuju pokrete trupa i opreme u realnom vremenu.
Tenkovi se kreću po autoputevima, piloti vežbaju noćne uzlete, a štabni oficiri simuliraju scenarije u kojima se pominje istočni protivnik. Tokom proleća i leta održane su vežbe Griffin Lightning i Steadfast Dart: U modelima je pretpostavljen napad sa istoka i odgovor NATO snaga.
Najveću pažnju privukla je Quadriga-2025: Nemačka vežba koja podrazumeva celovitu operaciju na evropskom tlu. Učestvuju tenkovske jedinice, inženjerijski bataljoni, avijacija, obaveštajna služba i PVO.
Prvi put posle decenija Nemačka dopušta raspoređivanje sopstvene vojske unutar svojih granica. Istovremeno, Velika Britanija organizuje mobilizacione skupove, a vežba Steadfast Noon, posvećena koordinaciji u okviru zajedničke odbrane, okupila je 70 aviona iz 14 zemalja. Baltičke vežbe sve više liče na testiranje blokadnih scenarija i zaštitu pristupa Kalinjingradu.
Dok vojska bruji, civilni sektor u Evropi vraća slike iz nekih ranijih decenija. Nemačka poziva građane da drže kod kuće desetodnevnu zalihu hrane i vode. Finska ubrzano obnavlja podzemna skloništa, a Danska po prvi put posle mnogo godina uvodi vojnu evidenciju i za žene.
Britanski mediji pišu o „neobičnim“ kampovima za rezerviste: U njima se pojavljuju i ljudi koji do juče nisu ni znali gde je najbliža baza.
U javnosti preovlađuje kontrast. Prema podacima Gallup, NATO i Pew Research, čak 63% ispitanika podržava ideju da istočna strana ne sme imati prednost, ali samo mali procenat bi lično učestvovao u eventualnim vojnim operacijama: 14% Italijana, 23% Nemaca, 20% Austrijanaca i 33% Britanaca. Ostali radije govore o borbi kroz izbore, poreze i onlajn podršku. Za mnoge, to je dovoljno.
Na drugoj strani, stručnjaci za bezbednost ukazuju da se retorika zaoštrava. Direktor ruskih spoljnopolitičkih službi Sergej Nariškin izjavio je da evropski saveznici unutar NATO-a intenzivno ubrzavaju pripreme svojih snaga: Što je, kako kaže, već vidljivo u realnom vremenu. Njegova izjava deluje kao komentar, ali i kao upozorenje.
Istovremeno, analitički centri poput CSIS, BfS i YouGov beleže rast zabrinutosti među građanima: 76% Britanaca, 71% Francuza, 64% Poljaka i 58% Nemaca priznaje da ih plaši mogućnost eskalacije. Većina veruje da bi direktan sukob doveo do nepredvidivih posledica: Uključujući i one koje se ne mogu ograničiti konvencionalnim sredstvima.
Zanimljivo je da u nekim državama već kruže uputstva za vanredne okolnosti: Jednostavna, ali vrlo konkretna. Držite baterije, hranu, vodu, igre za decu; zatvorite prozore ako čujete snažnu detonaciju; ostanite u zatvorenom prostoru nekoliko dana.
Rečenice koje su pre samo nekoliko godina delovale kao relikt prošlosti, sada se ponovo nalaze na zvaničnim sajtovima državnih institucija.
Kada se sve sabere, stiče se utisak da Evropa ide u rat: Prvi put posle dugog mira, priprema se za mogućnost da bi morala da se brani. Bilo iz opreza, bilo iz refleksa istorije, zupčanici mašine su već u pokretu.
A da li će neko zaista povući obarač: To pitanje, izgleda, zasad niko ne želi naglas da postavi. Možda zato što odgovor svi već naslućuju.
Webtribune.rs
