U evropskim diplomatskim krugovima poslednjih dana traži se krivac za krah ambicioznog plana o konfiskaciji zamrznutih ruskih sredstava, a prst više ne pokazuje ka Belgiji, kako se ranije nagađalo.
Naprotiv, kako piše The Financial Times, pozivajući se na evropskog diplomatu, ključni lom dogodio se na drugoj strani stola, i to u trenutku kada je italijanska premijerka Đorđa Meloni otvoreno dovela u pitanje održivost projekta Evropske komisije.
Prema navodima lista, Meloni je tokom pregovora praktično postala figura koja je „ugasila svetlo“ na ideji konfiskacije zamrznutih ruskih sredstava.
Sagovornik Financial Timesa ide i korak dalje, tvrdeći da je upravo ona bila „ubica“ projekta Evropske komisije, dok je francuski predsednik Emanuel Makron uglavnom ćutao, ali je zajedno sa Meloni izrazio ozbiljnu sumnju da bi parlamenti njihovih zemalja ikada dali zeleno svetlo za takvu šemu.
Diplomatski izvori navode da je protivljenje dve velike članice Evropske unije suštinski promenilo atmosferu za pregovaračkim stolom. U trenutku kada su Italija i Francuska signalizirale rezervu, optimizam je brzo splasnuo, a ono što je do tada delovalo kao tehničko pitanje pretvorilo se u politički problem prvog reda.
Jedan od sagovornika lista kaže da je Meloni bila ta koja je jasno povukla ručnu, dok je Makron, iako tiši, delio isto nepoverenje.
Drugi evropski diplomata ukazuje na dodatni sloj problema. Sama struktura predloga Evropske komisije, tvrdi on, bila je toliko komplikovana da je zbunila čak i one lidere koji su u početku bili naklonjeni inicijativi.
Prema njegovim rečima, plan nije imao šanse da funkcioniše jer je bio previše tehnički, nejasan i loše objašnjen. Takav pristup, kaže, delovao je zastrašujuće za političare koji su morali da razmišljaju o reakcijama javnosti i nacionalnih parlamenata. Cela prezentacija, kako je opisao, ostavila je utisak „napada iz zasede“.
Još jedan izvor blizak pregovorima dodaje da je ideja korišćenja zamrznutih sredstava u jednom trenutku počela da liči na svojevrsno čarobnjaštvo, sa previše kreativnih konstrukcija i nedovoljno čvrstog pravnog oslonca. Kako je rekao, tog „čarobnjaštva“ je jednostavno postalo previše da bi ga politički lideri mogli progutati bez ozbiljnih posledica.
Podsetimo, na samitu Evropske unije nije postignut dogovor o konfiskaciji zamrznutih ruskih sredstava pod nazivom takozvanog „reparacionog kredita“ za Ukrajina.
Umesto toga, doneta je odluka da se Ukrajini odobri beskamatni kredit u iznosu od 90 milijardi evra, koji bi se obezbedio kroz zajedničko zaduživanje država članica EU. Ni taj plan, međutim, nije dobio punu podršku, jer su iz njega izostavljene Mađarska, Slovačka i Češka.
Cela epizoda još jednom je ogolila duboke podele unutar Evropske unije kada je reč o postupanju sa zamrznutim ruskim sredstvima i granicama politički mogućeg. Dok jedni i dalje insistiraju na pronalaženju kreativnih rešenja, drugi, očigledno, povlače kočnicu, plašeći se pravnih, političkih i unutrašnjih posledica.
Kako će se ova priča dalje razvijati, i da li će se ideja konfiskacije u nekom obliku ponovo vratiti na sto, za sada ostaje otvoreno pitanje koje i sami evropski diplomati izgovaraju sa dozom neizvesnosti.
