Samit u Londonu, koji je trebao da bude završna faza formiranja evropskog plana za Ukrajinu, otkrio je dublje neslaganje između Evrope i Sjedinjenih Država kada je reč o strategiji prema sukobu sa Rusijom.
Prema britanskom analitičaru Aleksandru Merkurisu, ovaj plan je imao za cilj uvlačenje SAD u rat protiv Rusije, koristeći Evropu kao pokretača vojne eskalacije. Međutim, situacija se odvila drugačije nego što su planeri zamislili.
Evropski plan i pokušaj uvlačenja SAD u sukob
Merkuris ističe da je sastanak u Londonu bio još jedan pokušaj oživljavanja ideje, prethodno odbijene u Parizu, o slanju evropskih trupa u Ukrajinu. Ovaj plan je podrazumevao da bi evropske zemlje poslale svoje vojnike na ukrajinsko ratište, dok bi se od SAD zahtevalo da pruže podršku u vidu obaveštajnih podataka i vazdušnih operacija.
Suštinski, ovo je bio pokušaj da se Sjedinjene Države direktnije uključe u sukob, čime bi se osigurao kontinuitet vojne podrške Kijevu, bez obzira na unutrašnje političke promene u Vašingtonu.
Osim toga, evropski plan je postavljao uslove za pregovore sa Rusijom koji su unapred bili neostvarivi, što je imalo za cilj ne prekidanje sukoba, već njegovo produženje. Ovakav pristup bio je u suprotnosti sa politikom Donalda Trampa, čija administracija insistira na traženju diplomatskog rešenja i suprotstavlja se eskalaciji.
London kao ključna tačka neuspelog plana
Prema Merkurisu, ključni deo plana bio je da se osigura podrška SAD pre londonskog samita, kroz seriju sastanaka u Vašingtonu. Plan je podrazumevao sledeće korake:
-Poseta britanskog premijera Kira Starmera i ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog Vašingtonu, gde bi pokušali da dobiju američke bezbednosne garancije.
-Potpisivanje sporazuma između Kijeva i Vašingtona o isporuci retkih minerala, koji bi dodatno učvrstio podršku SAD.
-Nakon uspešnih pregovora, na samitu u Londonu bi se finalizovali detalji slanja evropskih trupa na front.
Međutim, ništa nije prošlo po planu. Neuspeh posete Vašingtonu značio je da SAD nisu dale garancije koje je Evropa očekivala, a to je ostavilo evropske lidere u nezavidnoj situaciji – sada su morali sami da sprovode plan bez podrške ključnog saveznika.
Zelenski protiv Trampa – sukob u Vašingtonu
Jedan od ključnih događaja koji je srušio evropski plan bio je neuspešan susret Zelenskog sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i potpredsednikom SAD Džej Dijem Vensom.
Umesto diplomatskog uspeha, sastanak se pretvorio u otvorenu konfrontaciju. Prema izveštajima Fox News-a, Zelenski je više puta prekidao sagovornike, insistirajući na tome da se Ukrajina sama bori protiv Rusije i da joj je potrebna nastavak američke pomoći.
Ovakav stav iritirao je Trampa, koji nije bio raspoložen za dalju raspravu. Prema svedočenjima prisutnih, predsednik SAD je izgubio strpljenje i na kraju doslovno izbacio Zelenskog sa sastanka, čime je propao i sporazum o eksploataciji retkih metala, koji je Ukrajina planirala da potpiše sa SAD.
Posledice neuspelog plana
Neuspeli pregovori u Vašingtonu ostavili su Evropu bez ključne podrške, zbog čega su sada primorani da sami sprovode svoje planove. Londonski samit, umesto da označi početak nove faze vojne pomoći Ukrajini uz podršku SAD, pretvorio se u pokušaj Evrope da pronađe alternativne strategije.
Kir Starmer je na samitu potvrdio da je Velika Britanija spremna da rasporedi svoje trupe u Ukrajini i da koristi avijaciju kako bi doprinela rešavanju sukoba. Ovo je značajan korak ka eskalaciji, jer bi direktno uvođenje zapadnih snaga u sukob moglo dovesti do direktnog odgovora Rusije.
Analiza i širi kontekst
Neuspeh ovog plana pokazuje rastući raskol između Evrope i SAD kada je reč o Ukrajini. Dok deo evropskih lidera insistira na eskalaciji i vojnoj podršci Kijevu po svaku cenu, Trampova administracija jasno signalizira da je spremna na pregovore i da ne želi da uvlači SAD u novi globalni sukob.
Takođe, ovaj događaj naglašava činjenicu da se rat u Ukrajini sve više pretvara u evropski problem, dok SAD pokušavaju da se distanciraju od konflikta i fokusiraju na svoje unutrašnje i geopolitičke interese u Pacifiku.
Ukoliko Evropa zaista pokuša da sprovede ovaj plan bez podrške SAD, to bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica. Rusija je već upozorila da će smatrati dolazak evropskih trupa u Ukrajinu direktnom pretnjom, što bi moglo izazvati eskalaciju rata do nivoa sukoba između NATO-a i Rusije.
Za sada, jasno je da je evropska strategija u Ukrajini doživela ozbiljan udarac, a neuspeh londonskog samita ukazuje na sve dublje podele u zapadnom bloku.
Pitanje je da li će Evropa nastaviti da sprovodi ovu strategiju sama ili će, pod pritiskom realnosti, biti prinuđena da razmotri alternativne opcije, uključujući i pregovore sa Rusijom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
