Naslovnica U FOKUSU Plan da Srbija kupi deo luke u Solunu i Pireju

Plan da Srbija kupi deo luke u Solunu i Pireju

Srbiji je potrebna luka zbog izvoza koji će biti veći i važno nam je da koristimo kapacitete i Soluna i Pireja, da kupimo deo luke.

To je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju Srpsko-grčkog poslovnog foruma u Palati Srbija.

„Važno nam je da koristimo kapacitete i Soluna i Pireja, da kupimo deo luke, nemamo problem da zakupljujemo luke. Kada povećamo automobilsku proizvodnju, sa rudnicima, železarom to će nam biti potrebno. Od Crne Gore smo tražili pristup Luke Bar, ali nam je potreban i brži izvoz u svet“, rekao je tada Vučić.

Preduslov za vezu sa lukama Pirej i Solun je pruga koja se gradi od Mađarske, preko Srbije i Severne Makedonije, do Grčke budući da će ona omogućiti ne samo lakši prevoz ljudi, nego i brži prevoz roba.

„Ljudi će moći brže da putuju, a mi ćemo biti povezani sa lukama Pirej i Solun, što je najvažnije za razvoj privrede. Predsednik je istakao da je Srbija spremna da sarađuje sa Grčkom u zakupu luka Pirej i Solun, jer je važno da imamo lučke kapacitete i o tome će se razgovarati, ali je pruga preduslov za to“, izjavio je nedavno ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Grčka je jedan od značajnih spoljnotrgovinskih partera. Prošlogodišnja spoljnotrgovinska razmena dvaju zemalja iznosila je 792,3 miliona evra.

[adsenseyu1]

Uvoz je iznosio 493,3 miliona evra i bio je manji za 2,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je izvoz iznosio 299 miliona evra i bio veći za 5,7 odsto nego godinu dana ranije. Srbija je lane u robnoj razmeni sa Grčkom zabeležila deficit od 194,3 miliona evra a pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 60,6 procenata.

Luke Pirej i Solun su jedne od najvećih i najznačajnijih luka u Grčkoj. Od 2020. godine, luka Pirej je u većinskom vlasništvu kineskog COSCO-a, a luku Solun drži South Europe Gateway Thessaloniki (SEGT).

Važno je istaći da najava zakupa dela luke u Solunu već ima svoju istorijsku pozadinu. Ovu luku je bivša Jugoslavija mnogo više koristila i čak je imala svoj zakupljeni prostor u njoj.

Trgovina preko solunske i pirejske luke bi transport kontejnerske i druge robe učinio mnogo povoljnijim i bržim, ali neophodno je ispitati sve opcije i uraditi analize.

(b92.net)

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

[adsenseyu4]

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social