Hrvatska je geografski pojam koji se odnosi na tačno određeni komad Zemlje, 56.578 km2 kopna i 31.067 km2 mora. Ni prostoru nije svejedno ko će ga nastanjivati, hoće li to biti oni koji ga poštuju ili oni koji na njega gledaju kao na neživu usputnu datost.
Mi današnji nismo oni nekadašnji koji su kroz vekove čuvali ovaj prostor za nas i oplemenjivali ga svojim radom. Uprkos genetskom nasleđu koje bi moralo da bude garancija za neupitnu ljubav prema otadžbini i poštovanju prema njoj, sasvim fizičkoj, mi današnji smo uspeli da tu genetiku u sebi uništimo.
Hrvatsku živimo bez tog genetskog nasleđa, kao korisnici, anacionalni potrošači dobara kojima je bitno jedino sad i ovde.
Zauzimanje te pozicije isključuje prvo večnost, potom i odgovornost za sve što činimo i sve što ne činimo, a trebali bismo. Hrvatske nikad ne bi bilo da nije najpre postojala kao san generacija koje su nam prethodile.
Hrvatska je najpre bila nebeska činjenica, a onda je postala ovozemaljska. Danas se Hrvatska više ne sanja, a ova stvarna je obuzeta korupcijom, kriminalom, odlučna da živi pod tuđom moći.
Odrekla se svoje valute, odrekla se svoje istorije, odrekla se svoje kulture i odrekla se svog suvereniteta. Zauzvrat smo dobili – ništa. Vazalstvo. U svakom pogledu. Svuda oko nas pozicije najboljih zauzimaju ispodprosečni.
Nemamo svoje elite. Njeno mesto su zauzele horde ispodprosečnih. Otud egzodus Hrvata. Odustaju od Hrvatske i menjaju je za tuđe. Menjaju hrvatstvo za nešto drugo. Ostavljamo fizičku Hrvatsku kao mesto koje će naseljavati neki drugi. Nestajemo.
Psovke, pobačaji su samo izrazi odustajanja od Hrvatske, odustajanja od vlastitog hrvatstva. Napadi ne dolaze spolja. Dolaze iznutra, ali ne od nekakvih domaćih izdajnika. Dolaze iz nas samih, iz naših zagađenih umova kojima je jedini produkt laž sama.
[adsenseyu4]
Ta laž nas navodi na pogrešne odluke, na uspostavljanje novog sistema bezvrednih ‘vrednosti’. Ukoliko mislimo da zaustavimo ovu prljavu reku (koja se ogleda i u našim mislima), moramo da zaustavimo laž. Da prestanemo da lažemo najpre sebe, a onda i druge. Da se suočimo sa istinom.
Ma kakva ona bila, biće otrežnjujuća. Samo trezni možemo da sagledamo stvarnost. A onda da je menjamo, u skladu sa prostorom, u skladu sa genetskim nasleđem, u skladu sa Stvoriteljem.
(logicno.com)
