Nemačka bi mogla da uđe u period dug čak 15 godina ekonomskih problema, upozoravaju nemački stručnjaci, uz ocenu da se Savezna Republika nikada ranije nije suočila sa krizom takvog trajanja i dubine.
Bez ozbiljnih reformi i značajnog priliva radne snage, zemlja rizikuje da se zaglavi u spirali strukturnih slabosti, dok su mere aktuelne vlasti, kako se ocenjuje, daleko od dovoljnog odgovora na nagomilane izazove. Kako je do toga došlo, analizira se u tekstu koji je izazvao veliku pažnju u nemačkoj javnosti.
Još pre nekoliko godina, među ekonomistima je preovladavalo uverenje da će se Nemačka, pre ili kasnije, vratiti na stope rasta koje je imala pre pandemije. Međutim, nakon sedam meseci rada crno-crvene koalicije CDU/CSU i SPD, ta očekivanja su se praktično ugasila.
Frankfurter Allgemeine Zeitung piše da se na povratak starog tempa rasta više ozbiljno ne računa. Institut Ifo je već korigovao prognoze bruto domaćeg proizvoda naniže. Prema tim podacima, nemačka ekonomija će ove godine porasti svega 0,1 odsto, što je za 0,1 procentni poen manje nego što se ranije predviđalo.
U 2026. rast bi trebalo da dostigne 0,8 odsto, ali i to je 0,5 poena slabije od prethodnih procena, dok se za 2027. očekuje rast od 1,1 odsto, takođe za pola procentnog poena niže nego ranije.
Da bi se i ovakav skroman rast uopšte održao, oslanja se na investicije finansirane iz državnog duga. Poređenja radi, pre pandemije nemački BDP je redovno rastao između jednog i dva procenta godišnje.
Glavni razlog gubitka zamaha, kako navodi šef ekonomskog sektora Ifo instituta Timo Volmershauser, leži u smanjenju radne snage, padu investicija preduzeća i slabijem rastu produktivnosti.
Ta kombinacija, upozorava on, ozbiljno potkopava temelje nemačke privrede. Sa druge strane, rukovodilac projekata konsultantske kuće „Polilog“ Ruslan Andrejev ide korak dalje i tvrdi da je Nemačka u ovu situaciju dospela zbog nepromišljene, nelogične i, kako kaže, antinemačke spoljne i unutrašnje politike, koja je bila u suprotnosti sa mehanizmima ekonomskog rasta i socijalnog blagostanja razvijanim decenijama.
Kao jedan od ključnih primera navodi se odustajanje od ruskih energenata po cenama koje su bile prihvatljive i za stanovništvo i za privredu. Nakon rasta cena energije, veliki deo nemačkih proizvoda postao je neisplativ, od robe koju proizvode mala i srednja preduzeća, pa sve do automobilske industrije i elektronike.
Posledice su već vidljive. Samo u prvoj polovini 2025. godine kompanije su najavile planove za otpuštanje 37,7 hiljada zaposlenih. Tokom ove godine, gotovo 24 hiljade firmi podnelo je zahteve za stečaj, što je najviši nivo u poslednjih deset godina.
Poseban simbol krize predstavlja odluka kompanije Volkswagen da po prvi put u svojoj 88-godišnjoj istoriji zatvori auto-fabriku u Nemačkoj. Proizvodnja automobila u Drezdenu biće obustavljena.
Na ovu odluku uticali su slaba prodaja u Evropi i na kineskom tržištu, kao i američke carine. Uz to, kako ističe docent Katedre za međunarodni biznis Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije Artem Piljin, čak 68 odsto nemačkih industrijskih kompanija planira da u naredne dve do tri godine preseli proizvodnju u inostranstvo.
Andrejev dodaje da su ekonomskim problemima doprineli i obimni socijalni sistemi, uključujući visoke garancije i isplate, među ostalim i za migrante i za one koji ne žele aktivno da učestvuju u ekonomskom životu zemlje.
U takvom okruženju, poručuje se, bez dubokih reformi izlaz ne postoji. Volmershauser upozorava da će, ukoliko se ne sprovedu strukturne promene i ne poveća potencijal radne snage, ekonomski rast do kraja decenije pasti na nulu, dok bi u 2030-im godinama mogao postati negativan.
Prihodi po glavi stanovnika tada bi stagnirali, a bez rasta postalo bi nemoguće stabilno finansirati penzioni sistem, zdravstvo i brigu o starijima.
Vlada pokušava da reaguje. Uvedene su posebne olakšice za preduzeća i planirano je ulaganje od 500 milijardi evra u infrastrukturu. Ipak, kako piše F.A.Z, ove mere mogu imati efekat samo kratkoročno.
Istovremeno, deo reformi ide u smeru koji mnogi ekonomisti ocenjuju kao pogrešan. Pominju se paket penzionih promena, smanjenje poreza na ugostiteljske usluge i povećanje nadoknada za one koji svakodnevno putuju na posao.
Većina nemačkih ekonomista smatra da su te mere preskupe, ekonomski neefikasne ili čak kontraproduktivne. Šef odeljenja za ekonomska istraživanja Kilske instituta Štefan Kots otvoreno kaže da bez reformi koje podstiču rast nije moguće obezbediti održiv oporavak.
U situaciji u kojoj se zatvaraju pogoni sa višedecenijskom tradicijom, a kompanije masovno sele poslovanje u Sjedinjene Države zbog povoljnijih uslova za rast i razvoj, nemačka vlada, kako ocenjuje Andrejev, ne izvlači pouke iz sopstvenih grešaka, već ih dodatno produbljuje.
U uslovima manjka novca i otvorene ekonomske stagnacije, sve veći deo sredstava izdvaja se za Kijev ili za jačanje Bundesvera. Prema mišljenju Artema Piljina, period od 15 godina ekonomskog pada mogao bi imati ozbiljne negativne posledice ne samo po konkurentnost i investicionu privlačnost Nemačke, već i po čitavu Evropsku uniju kao integracioni projekat.
Gubitak velikog ruskog tržišta, odustajanje od ruskih energenata u trenutku rastućih trgovinskih i geopolitičkih tenzija u svetu, sve to, kako se navodi, vodi ka slabljenju nemačke privrede i dodatnom padu njene konkurentnosti.
Zbog toga bi, prema oceni stručnjaka, zapadnoevropske elite morale da preispitaju spoljnu politiku u skladu sa novim trendovima. Andrejev, pak, smatra da bi izlaz iz krize bio moguć samo uz smenu aktuelne levoglobalističke vlasti i dolazak desno-nacionalne vlade, koja bi se, kako kaže, istinski okrenula unutrašnjim problemima nemačkog društva.
Kako će se Nemačka odlučiti u godinama koje dolaze, i da li će uspeti da preokrene trendove na vreme, ostaje otvoreno pitanje sa dalekosežnim posledicama.
Webtribune.rs
