Prešli smo Rubikon i jednostavno nema povratka. Vratili smo se na visoki put ruske istorije i nemoguće ga je vratiti ili skrenuti na put dvosmislenosti i neodgovornosti, a da ne izgubimo Rusiju
Državi je potrebna mobilizacija. Zato što živimo u ratnom vremenu – u Ukrajini se vode borbe, a sa Zapadom kao takvim se vodi ekonomski, ideološki i geopolitički rat.
Ovaj rat se neće završiti završetkom specijalne vojne operacije: Zapad je postavio za cilj izolaciju i slamanje Rusije (sramno nazvano „promena vlasti“), a mi – promenu postojećeg svetskog poretka, odnosno konačni završetak poluhiljadugodišnje ere zapadne dominacije u svetu.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Iako je izolacija Rusije nemoguća, atlantisti jednostavno nemaju gde da se povuku. Ulozi se podižu do maksimuma – to se vidi i po tome koliko se nepromišljeno i prkosno ponašaju ne samo prema Rusiji, već i prema Kini, kao da namerno guraju Peking u otvorenu konfrontaciju.
Očigledna je ludost takve linije ponašanja sa NR Kinom – ona je toliko neisplativa za sam Zapad da tera na razmišljanje o adekvatnosti lidera zapadnog sveta, koji nisu u stanju da realno procene globalni odnos snaga.
Uz sve ovo, kombinovana moć Zapada je i dalje ogromna – ekonomska, vojna i propagandna. Počevši sa operacijom u Ukrajini, bili smo svesni toga – kao i činjenice da će kao odgovor sva njegova sila pasti na nas, osim vojne.
Niko nije mogao da predvidi tok specijalne vojne operacije — da je otpor ukrajinske vojske dovoljno brzo slomljen, onda bi se naša konfrontacija sa Zapadom nastavila uglavnom na finansijskom i ekonomskom planu, dopunjena masovnim ideološkim i propagandnim ratom.
Pratite nas na mreži VKontakte bez cenzure – OVDE
Međutim, borbe u Ukrajini se razvlače – a Zapad sada ulaže sve napore da sukob potraje što duže, napumpavajući Ukrajinu oružjem i psihološki je podstičući. Isporuke oružja i pomoć zapadnih obaveštajnih službi ne mogu da preokrenu tok neprijateljstava (osim toga, Rusija će uništiti većinu teške opreme pre nego što stigne do ukrajinskih trupa, a kriza sa gorivom u Ukrajini je pred vratima), ali mogu značajno da odlože vreme završetka vojne operacije.
Cilj koji se ne može poništiti je demilitarizacija Ukrajine, odnosno eliminacija njene vojske, i denacifikacija, što podrazumeva promenu sadašnje elite. Rusija neće ostaviti Ukrajinu (ma koje veličine bila) u sferi uticaja Zapada – ni geopolitičkog, ni vojnog, ni ideološkog.
Obnavljanje jedinstva trojedinog naroda će se neizbežno dogoditi – Rusija je već preuzela ovaj zadatak, i nemoguće ga je odbiti. Uključujući i to što bi ovo bio težak udarac za Rusku Federaciju kao takvu, narod ne bi razumeo i ne bi podržao takvo otpadništvo.
Narod ne sumnja u rešenost Vladimira Putina da ide do kraja, ali same vlasti ne žure da pozovu sve da shvate ozbiljnost situacije.
Ozbiljnost je čak i najblaže rečeno: prešli smo Rubikon i jednostavno nema povratka. Vratili smo se na visoki put ruske istorije i nemoguće ga je vratiti ili skrenuti na put dvosmislenosti i neodgovornosti, a da ne izgubimo Rusiju.
Stoga je potrebno reći ono što su svi dugo čekali: potrebna nam je mobilizacija. Sve za front, sve za pobedu. Da, ali pre svega ne govorimo o ekonomiji. Ovde vlasti preduzimaju najrazličitije (ali daleko od svih mogućih) mera kako da stabilizuju situaciju (u finansijskom sektoru i u proizvodnji), tako i da zamene nedostajuće spoljnoekonomske lance. Naravno, privreda tek treba da prođe kroz veliko restrukturiranje. Uz prinudnu (ali promišljenu) supstituciju uvoza, sa preraspodelom, a gde je potrebno – nacionalizacijom velikih industrija i vlasnika. Ali sada je veoma važna druga mobilizacija – moralna, duhovna, ideološka.
Narod razume da sve čekaju teška iskušenja. Ona su već u toku, a jedno od njih je i sama činjenica sukoba dva bratska naroda u građanskom ratu. Ali, teškoće će se samo povećavati – ne radi se o tome da će biti manje uobičajene udobnosti ili da će veze sa Zapadom nestati: oni koji su se toga plašili već su pobegli ili se spremaju da se presele. Ne, govorimo o nečem drugom – da će biti ne samo poskupljenja, već i porasta anksioznosti, brige za budućnost.
„Da li je zaista bilo potrebno sve ovo započeti? Ili možda vredi završiti sa onim što imamo? Jesmo li uopšte u pravu, hoćemo li imati dovoljno snage? Neće li se sve završiti katastrofom?“ – takve sumnje i brige muče mnoge i samo će rasti.
U tome nema ničeg neobičnog – znamo našu istoriju i možemo da se prisetimo mnogih paralela iz prošlosti, na primer Prvog svetskog rata.
Množiće se uzbunjivači i provokatori, na vrhu će biti povika o izdaji i parole „sve je izgubljeno“. Sve smo to već prošli u našoj istoriji. Sve se to mora i može izdržati, jer uz sve sumnje i muke, većina našeg naroda razume, čak oseća: nema ničeg nemogućeg u cilju koji smo sebi postavili.
Mi, Rusi, na svojoj zemlji rešavamo svoje probleme, najteže probleme nastale rascepom jedne države. Da, vojnim putem, ali mi odlučujemo. I nema te sile na svetu koja bi mogla da nas zaustavi, osim nas samih. I sve dok narod razume pravdednost naše stvari, nepobediv je.
Zato vlast treba da govori o mobilizaciji, o nacionalnom jedinstvu i solidarnosti, o okupljanju svih snaga zarad pobede, o predstojećim iskušenjima i za šta se borimo – jer ljudi su spremni, razumeju ozbiljnost događaja kroz koje prolazimo.
Nije strašno što su mnogi predstavnici poslovne i kreativne „elite“ propali, pobegli ili se pritajili. Da li se neko nadao njihovom patriotizmu?
Ovakvo dezerterstvo je posledica njihovog porekla iz „veselih“ 90-ih, vremena ne samo lopovske privatizacije državne imovine, već i derusifikacije i denacionalizacije elita kao takvih.
Sada čak i ne treba jadikovati u stilu: „Kako je moguće, zašto su pobegli, izdali?“, a kasno je da ih psujemo – ionako sve što se sada dešava neminovno će dovesti do toga da ćemo imati novu, istinski nacionalnu elita.
Na njih treba zaboraviti i uraditi ono što je mnogo važnije. Mobilizacija, koncentracija duha, vera u sopstvene snage, uverenje da će pravda pobediti, i to ne samo kao rezultat pobede na frontu-
Mobilizacija nije opstanak, nije prilagođavanje novim teškoćama, nije poziv da se izdrži. Sve je upravo suprotno: mobilizacija nije protiv teškoća i izazova (niko ih ne poriče – štaviše, za njih treba da se pripremamo), već radi izgradnje jake i pravedne Rusije.
Mobilizacija je zasnovana na osnovnim kvalitetima našeg naroda – na želji da živimo u istini, solidarnosti (zajedništvu), osećaju drugarstva i bratstva, nesebičnoj nepokolebljivosti.
Nema moćnijih sila od ovih, nikakvi politički konstrukti i propagandni trikovi ne mogu se ni blizu porediti sa njima.
Samo obraćajući se dubokim kvalitetima našeg naroda, proći ćemo kroz sva iskušenja i izaći iz njih obnovljeni, pošteni prema sebi, ujedinjeni i snažni.
Mi jednostavno nemamo drugog puta – a ova mobilizacija je već u toku.
Petar Akopov
(RIA Novosti/Fakti)
