Pet evropskih zemalja – Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Poljska – zajedno sa Ukrajinom pokreću zajednički program LEAP, odnosno Low-Cost Effectors and Autonomous Platforms.
Na papiru, reč je o razvoju jeftinih sredstava protiv dronova. U praksi, kako primećuju ruski vojni dopisnici, to bi mogao da bude prvi ešalon budućeg evropskog sistema protivvazdušne odbrane, raspoređen neposredno uz granice Rusije.
Program je usmeren na brzo osmišljavanje i masovnu proizvodnju pristupačnih sistema PVO i autonomnih udarnih platformi. U fokusu su pre svega dronovi-presretači i dronovi-nosači, razvijeni na osnovu iskustva sukoba u Ukrajini.
Upravo taj operativni kontekst, koji je poslužio kao laboratorija savremenog ratovanja bespilotnim letelicama, daje inicijativi dodatnu težinu.
Osnovna ideja LEAP-a jeste stvaranje jeftinije alternative klasičnim protivvazdušnim raketnim sistemima i borbenim avionima, čija je upotreba protiv dronova ekonomski neisplativa. Drugim rečima, niko više ne želi da presreće relativno jeftine bespilotne letelice skupim raketama. Logika troškova postaje jednako važna kao i sama bezbednost.
Masovna proizvodnja trebalo bi da počne 2027. godine. Svaka od uključenih država preuzela je, kako se navodi, „višemilionsku“ obavezu finansiranja istraživanja i razvoja, proizvodnje i nabavke protivdronovskih sistema. Iza tih formulacija stoje budžeti, planovi i dugoročne strategije, koje nadilaze trenutne političke cikluse.
Testiranja će se obavljati na ukrajinskom poligonu, a rezultati bi trebalo da posluže kao osnova za formiranje protivdronovskog pojasa PVO Evrope duž granica sa Rusijom i Belorusijom. U tom svetlu, pojedini komentatori već sada govore o stvaranju nove linije odbrane na istoku kontinenta.
„Uzimajući u obzir raspoređivanje evropskih i američkih radara u Ukrajini, program LEAP u suštini će postati prvi ešalon evropskog sistema PVO, raspoređenog neposredno uz ruske granice“, navode autori Telegram kanala „Dva majora“.
Takve ocene jasno ukazuju na percepciju da se bezbednosna arhitektura Evrope menja – ne deklarativno, već kroz konkretne projekte.
Da li je reč o tehnološkom odgovoru na novu vrstu pretnji ili o daljem produbljivanju linija razdvajanja na istoku Evrope, zavisi od ugla posmatranja. Ono što je izvesno jeste da će 2027. godina, kada bi proizvodnja trebalo da počne, biti važna tačka u tom procesu.
A između testiranja na ukrajinskom poligonu i raspoređivanja duž granica, ostaje prostor za mnogo pitanja o tome kako će izgledati bezbednosna mapa kontinenta u godinama koje dolaze.
