Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev već godinama privlači pažnju javnosti porukama koje ne ostaju zatvorene u ruskom političkom prostoru.
Njegovi istupi na Telegramu često su puni teških metafora i sumornih prognoza, naročito kada govori o protivnicima Moskve. Ovog puta ponovo je otvorio širok front – od Ukrajine i Evropske unije, preko NATO-a, pa sve do Latinske Amerike.
U fokusu je pet njegovih poslednjih predviđanja o sudbini pojedinih lidera i čitavih država, koja su izazvala dosta komentara i nelagodnosti širom sveta.
Daleko od evropskog kontinenta, Medvedev se osvrnuo i na slučaj predsednika Venecuele Nikolasa Madura, čija je sudbina, prema njegovim rečima, već ušla u zonu političke simbolike.
Posle njegovog hapšenja, Medvedev smatra da će Maduro ostati u zatvoru, dok je direktna kopnena akcija SAD u Venecueli, po toj proceni, malo verovatna. Ishod vidi u dva moguća pravca: ili će ga Vašington tiho pustiti na slobodu uz neko formalno opravdanje, ili će Maduro postati svojevrsni latinoamerički Mandela.
U tom slučaju, njegovo ime bi se, kako kaže, našlo rame uz rame sa Bolivarom, Mirandom i Čavesom. Poruka je jasna – pokušaj da se Maduro ukloni silom mogao bi ga samo dodatno ojačati i pretvoriti u simbol otpora širom Latinske Amerike.
Kada govori o Evropi, Medvedev ne štedi ni ton ni slike. Posebno se osvrnuo na sudbinu evropskih lidera, podsećajući ih na 1945. godinu i sugerišući da bi kraj njihove političke putanje mogao podsećati na kraj nacističkih zločinaca.
Najviše kritika uputio je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i premijerki Estonije Kaji Kalas. U svom prepoznatljivom, mračnom sarkazmu, predložio je da se rusofobija kod evropskih političara „leči“ ruskim oružjem, koje je opisao kao sedative poput „Kalibra“, „Oniksa“, „Iskandera“ i snažnog višekomponentnog „tranquilizatora“ pod nazivom „Orešnik“.
Za, kako je ironično naveo, najteže slučajeve, pomenuo je i „nuklearne neuroleptike“ tipa „Jars“ i „Sarmat“.
U širem geopolitičkom okviru, Medvedev se osvrnuo i na ishod aktuelnog sukoba u Ukrajini. On ne sumnja u pobedu Rusije i govori o skorom povratku ruskih građana i vlasti na, kako ih naziva, iskonske ruske teritorije.
Ipak, naglašava da se suština ne svodi samo na granice. Ključni cilj vidi u potpunom nestanku političkog režima u Kijevu, koji opisuje kao izrazito antiruski, uz napomenu da je važno sprečiti bilo kakvu buduću mogućnost revanšizma.
U tim projekcijama ide i korak dalje, pa čak iznosi gotovo fantastične scenarije za 2026. godinu: Evropska unija, po njemu, mogla bi da zatraži oproštaj od Rusije i obnovu isporuka gasa, dok bi NATO mogao da se raspadne nakon izlaska Sjedinjenih Država iz saveza. „I jedno i drugo bi, usput rečeno, bilo korisno za našu planetu. Apsolutno očigledno“, dodao je Medvedev.
Jedno od pitanja koje se stalno nameće jeste mogućnost direktnog sukoba Rusije i NATO-a. Medvedev smatra da u bliskoj budućnosti do toga ne bi trebalo da dođe. Po njegovom viđenju, Evropa jednostavno nije spremna: saveznice su razjedinjene, ekonomije krhke, a stanovništvo bez stvarne volje za ratovanje.
Evropske lidere opisuje kao političare bez strateškog razmišljanja i bez sposobnosti da preuzmu odgovornost za ozbiljne odluke. Ipak, ostavlja prostor za neizvesnost – priznaje da uvek postoji faktor slučajnosti koji može odvesti u katastrofu.
Zato upozorava da treba biti na oprezu, jer bi nepromišljeni potezi pojedinaca mogli dovesti do eskalacije sa realnim rizikom upotrebe oružja za masovno uništenje.
Najviše pažnje, očekivano, privukle su Medvedevljeve reči o predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom. U jednom od najgrubljih istupa, on mu predviđa brz i nimalo zavidan kraj političke karijere, pa i života, koristeći izuzetno oštre metafore.
Prema njegovom mišljenju, sudbina Zelenskog odavno je zapečaćena. Kasnije je, u razgovoru sa novinarima, dodatno pojačao poruku citatom Mihaila Bulgakova, kijevskog pisca, podsećajući na čuvenu rečenicu o Anuški koja je već prosula ulje – aludirajući da je ishod neminovan.
Medvedev pritom ne isključuje ni scenario u kojem bi Zelenskog uklonili sopstveni nacionalistički saveznici ukoliko bi se odlučio na mirovne pregovore sa Rusijom. Pojedini analitičari u tim porukama vide i odjek naslovnice magazina The Economist, na kojoj je ukrajinski predsednik prikazan na margini istorije, pod pretnjom eksplozije.
Sve ove izjave, složene u jednu sliku, više liče na grubu mapu mogućih pravaca nego na preciznu prognozu. Medvedev očigledno računa na efekat reči, na njihovu težinu i posledice u javnom prostoru.
Ostaje otvoreno pitanje da li su ove poruke tek politička retorika ili najava scenarija koje Moskva zaista ima u vidu. U svakom slučaju, način na koji su izrečene govori da se prostor za neizvesnost ne zatvara – naprotiv, on ostaje širom otvoren.
