Kada naučnici dođu do važnog otkrića, obično obećaju da ćemo njegovo puno dejstvo moći da vidimo za oko pet godina. Godina 2017. je završena, a portal Quartz osvrnuo se na najveća naučna otkrića iz 2012. godine, u želji da sazna šta se sa njima u međuvremenu dogodilo. Pogledajte koja su saznanja ostala relevantna do danas, a koja su se pokazala kao manje bitna, ili čak neupotrebljiva.
Pre pet godina, fizičari koji su radili u CERN-u u Švajcarskoj, saopštili su jednu od najvećih naučnih vesti u 21. veku: pronađeni su dokazi o postojanju Higsovog bozona, sastavnog dela standardnog modela fizike elementarnih čestica – koncepta koji opisuje od čega se sastoji univerzum i šta ga drži na okupu. Belgijski fizičar Fransoa Engler i britanski fizičar Piter Higs predvideli su postojanje bozona još šezdesetih godina, a Nobelovu nagradu za ovo otkriće dobili su 2013, kada je potvrđena njihova teorija.
[adsenseyu1]
Higsov bozon pet godina kasnije
Iako bozon i dalje predstavlja fascinantno otkriće, više se ne nalazi žiži naučne javnosti. U Velikom hadronskom sudaraču u CERN-u sada se traže dokazi o postojanju drugih vrsta čestica koje se uklapaju u standardni model , ili barem onih koje će ga uzdrmati. Tim istraživača iz Mađarske pronašao je 2016. godine putem LHC-a mračni foton, koji bi mogao da objasni ogromno prostranstvo tamne materije od koje je univerzum sačinjen. Ipak, pojedini deo naučne javnosti sumnja u ispravnost ovih podataka.
U poslednjih nekoliko godina pažnju fizičara pretežno okupiraju gravitacioni talasi. Dokazi o njihovom postojanju pronađeni su prvi put 2016. godine, i time u velikoj meri potvrđena Ajnštajnova teorija relativiteta. Naučnici su od tada još dvaput pronašli dokaze. Ove godine je zabeležen i sudar neutronskih zvezda, koji je otvorio sasvim drugačiji put proučavanju univerzuma.
Crispr tehnika izmene genetskog materijala u 2012.
U 2012, biolozi su putem eksperimenata na bakterijama ostvarili jedan od najvećih genetičkih proboja u poslednjih 20 godina. U pitanju je primena sistema Crispr-Cas 9, neke vrste bioloških makaza kojima se „isecaju“ određeni delovi DNK, i po želji zamenjuju drugim. U to vreme, zahtev za izdavanje ovog patenta predali su istraživači sa Univerziteta Kalifornija-Berkli, malo pre nego što su isto učinili naučnici sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu u saradnji sa Broad institutom na Harvardu. Ipak, patent je dodeljen Broad institutu. Zakonska bitka između ove dve strane od tada ne jenjava.
[adsenseyu4]
Crispr tehnika pet godina kasnije
Crispr i dalje ostaje jedno od najpopularnijih dostignuća na polju nauke. Od 2012, naučnici su putem ove tehnike sproveli veliki niz najrazličitijih mogućih eksperimenata, od poboljšanja hrane i modifikovanja laboratorijskih životinja , do iskorenjivanja bolesti u ljudskim embrionima u laboratorijskim uslovima.
Prenatalna dijagnostika u 2012.
Do 2011, jedini način da saznate da li kod fetusa postoje određeni genetski defekti bilo je ubacivanje igle u stomak trudnice, i sakupljanje amniotske tečnosti u kojoj se nalazi fetus. Ova procedura daleko je bila od idealne, s obzirom na to da je mogla da prouzrokuje pobačaj. Naučnici su u međuvremenu shvatili da se delovi DNK materijala fetusa mogu pronaći i u majčinoj krvi, i da bi, u teoriji, putem analize, mogli da se otkriju genetski defekti fetusa. U 2012. i 2013. godini takvi testovi su dospeli na komercijalno tržište (prvobitni testovi mogli su da otkriju samo postojanje Daunovog sindroma, stanja koje karakteriše mutacija 21. hromozoma).
Prenatalna dijagnostika pet godina kasnije
Prenatalno testiranje i dalje je jedna od opcija za roditelje sa određenim genetskim defektom, koji ne žele da prenesu svoju bolest na svoje potomstvo. Ipak, dešavalo se da rezultati budu lažno pozitivni, što je dovodilo do nepotrebnih nasilnih okončanja trudnoće. Analiza iz 2015. godine pokazala je da testovi u četiri od pet slučajeva lažno pokazuju postojanje trizomije hromozoma 13 (Patauov sindrom), koji uzrokuje smrt novorođenčeta odmah po rođenju.
Tu su takođe i pitanja etičke prirode. Prenatalna testiranja tako su na Islandu dovela do drastičnog smanjenja stope rođenja dece sa Daunovim sindromom, dok je američka savezna država Ohajo zabranila abortus u slučaju da plod nosi ovaj genetski defekt.
[adsenseyu1]
XNA u 2012.
Sav život na Zemlji sastoji se od jednog ili dva lanca genetskog materijala koji uvek čini kombinacija nekog oblika šećera i nukleinskih kiselina, a dolazi u obliku RNK ili DNK. Početkom 21. veka, naučnici su mislili da bi mogli malo da uzdrmaju stvari u prirodi tako što će nukleinske kiseline spojiti sa drugim vrstama šećera, što bi značilo stvaranje potpuno novog tipa DNK. Rezultat je “ksenonukleinska kiselina” (XNA), koja se sastoji od nukleinskih kiselina i šećera proizvedenih u laboratorijskim uslovima. Istraživanja Univerziteta u Arizoni iz 2012. pokazala su da bi XNA mogla da evoluira tako da jednog dana može da prenosi informacije, baš kao što to čini biološka genetska materija. Ovo istraživanje otvorilo je put brojnim eksperimentima vezanim za stvaranje sintetičkog života. Razvile su se i teorije da bi XNA mogla da nam približi kako bi izgledao vanzemaljski život na drugim planetama, ili doprinese stvaranju novih bioloških lekova.
XNA pet godina kasnije
Uprkos tome što su naučnici koji su sproveli inicijalna istraživanja u vezi sa XNA nastavili da krče put daljim eksperimentima na ovom polju (uključujući nove sintetičke tehnike), ova tehnologija još nije dospela dalje od okvira laboratorije.
Kontraceptivna pilula za muškarce u 2012.
U 2012, naučnici su tvrdili da je kontraceptivno sredstvo za muškarce „tu, iza ćoška“. Naučnici su izumeli supstancu koja se pokazala efikasnom u okviru testiranja na pacovima, a koja nije smanjivala njihov libido, što je jedna od čestih posledica koje su se pojavljivale u prethodnim eksperimentima.
[adsenseyu4]
Kontraceptivna pilula za muškarce pet godina kasnije
Iako je kliničkih istraživanja dalo obećavajuće rezultate, dalje eksperimentisanje je obustavljeno zbog štetnih nuspojava (sličnih onima koje pogađaju žene), kao i zbog činjenice da nijedna veća farmaceutska kompanija nije htela da obezbedi finansijska sredstva za to.
Vanzemaljci u 2012. godini
Pre pet godina činilo se da smo na ivici otkrivanja vanzemaljskih oblika života. Početkom 2012, astronomi su putem teleskopa Kepler otkrili više od 800 planeta van Sunčevog sistema, što je manje od decenije nakon što je pronađena prva 1995. godine. U tom trenutku izgledalo je kao da postoje velike šanse da neka od njih ima pogodne uslove za razvoj života.
Vanzemaljci pet godina kasnije
Od tada, otkriveno je na hiljade egzoplaneta, a Kepler je 2014. uočio prvu planetu u nastanjivoj zoni svoje zvezde. Naučnici su ove godine saopštili da su pronašli još nekoliko planeta i čitav solarni sistem koji bi mogao da sadrži život. Ipak, do danas nije pronađen nikakav trag o postojanju vanzemaljaca.
Interfejs između mozga i računara u 2012.
Istraživači sa Univerziteta Braun (BCI) saopštili su 2012. godine da su dva pacijenta, zahvaljujući specijalno dizajniranoj robotskoj ruci, uspela da putem snage uma podignu šoljicu kafe. To je bio prvi put da pacijent uz pomoć interfejsa između mozga i računara uspe da pomeri prostetički ud u tri dimenzije. Prvobitne iteracije ovog tipa interfejsa bile su prilično jednostavne. Udovi nisu bili mnogo pokretljivi, pretežno zbog toga što je algoritam, koji je bio zadužen za prevođenje električnih impulsa u prostetičke pokrete, koristio unos samo iz određenih delova mozga. Složeniji pokreti zahtevali su složenije neuronske signale.
Interfejs između mozga i računara pet godina kasnije
BCI tehnologija danas omogućava pokretanje prostetičkih udova sa 26 zglobova, koje su proizveli istraživači sa Univerziteta Džons Hopkins u Merilendu. Većinu ovih zglobova moguće je zasebno pokrenuti, što omogućava još preciznije pokrete, a celim procesom upravlja um pacijenta. Udovi takođe omogućavaju pacijentima osećaj dodira i pritiska, što je dovelo do još fluidnijih pokreta.
Kompjuterizovane naočare u 2012.
Godine 2012, kompanija Google bila je ubeđena da će sledeći novi tehnološki proboj biti vezan za kompjuterizovane naočare za virtuelnu realnost. Ipak, ispostavilo se da prilično greši. Ovaj proizvod ubrzo je u Silicijumskoj dolini postao predmet sprdnje, a 2015. godine Googleova kompanija Alfabet odlučila je da povuče naočare sa tržišta, iako su one i dalje dostupne na prodaju poslovnim korisnicima.
Kompjuterizovane naočare pet godina kasnije
Nakon nekoliko ovogodišnjih nadogradnji starijih modela, čini se da se oživljavanje projekta neće skoro dogoditi. Kompanija Snapchat pokušala je da oživi ovaj koncept 2016. godine, stvaranjem naočara za korišćenje istoimene aplikacije bez upotrebe mobilnog telefona, ali takođe bez uspeha.
Lekovi za prevenciju infekcije HIV-om u 2012.
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je 2012. godine revolucionarnu predekspozicionu profilaktičku terapiju (PrEP). Lek, koji se prodavao pod imenom Truvada, trebalo je da bude uziman uz druge anti-retroviralne lekove.
Lekovi za prevenciju infekcije HIV-om pet godina kasnije
U poslednjih pet godina, statistika je pokazala da je ova vrsta tretmana delotvorna u 99 odsto slučajeva. Iako je tačna stopa prevencije u stvarnom svetu i dalje nejasna, čini se da je PrEP bio „pogodak u metu“. U 2015. godini tako je, zahvaljujući ovoj metodi, broj novih zabeleženih slučajeva infekcije HIV-om drastično počeo da opada. Dva miliona novih osoba bilo je HIV pozitivno, u odnosu na 3.5 miliona zabeleženih slučajeva, koliko je bilo pre 20 godina. Najveći broj novih slučajeva bio je vezan za južni deo Afrike.
(B92)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
