Ton na relaciji Moskva–NATO ponovo je zaoštren, a povod je upozorenje koje je stiglo iz Brisela da bi savez mogao da reaguje vojnom silom ukoliko ruski avioni prelete njihove granice.
Kremlj je brzo odgovorio – portparol Dmitrij Peskov pojavio se na državnoj televiziji i poručio da se „atmosfera u Evropi zahuktava“.
Njegove reči nisu bile u rukavicama: izjave o obaranju ruskih aviona nazvao je „nepromišljenim, neodgovornim i opasnim zbog svojih posledica“.
Sama priča počela je nekoliko dana ranije. Estonija je prijavila da su tri ruska borbena aviona MiG-31 navodno ušla u njen vazdušni prostor, i to u trajanju od oko 12 minuta, leteći iznad Baltičkog mora.
Na zahtev Talina, NATO je odmah sazvao poseban sastanak u Briselu. Poruka saveza bila je jasna – granice se više neće tolerisati i svako buduće narušavanje povući će konkretan odgovor.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute dodatno je zaoštrio ton. „Odluke o tome kako reagovati na uljeze, uključujući i otvaranje vatre, donosiće se u realnom vremenu“, rekao je, naglašavajući da se saveznici neće dvoumiti.
To je bio signal koji je odjeknuo, jer je usledio neposredno nakon što je Poljska objavila da su ruski dronovi u više navrata ušli u njen vazdušni prostor. Varšava je saopštila da je deo tih letilica oboren, dok je Moskva, slično kao i u estonskom slučaju, odbacila svaku odgovornost.
Peskov je, u međuvremenu, pokušao da spusti loptu bar u jednom segmentu. Naglasio je da za estonske tvrdnje nema dokaza i da se radi o optužbama koje nisu potkrepljene činjenicama.
Ali ton je ostao hladan, čak i kada se govorilo diplomatskim jezikom. „Atmosfera se pregreva“, rekao je, dodajući da je retorika poput ove signal da stvari idu u smeru koji nosi rizike za celu Evropu.
Kada se sve sabere – tri MiG-31 iznad Baltika, vanredni sastanak u Briselu, Ruteova poruka o realnom vremenu i poljski izveštaji o dronovima – jasno je da je situacija sve samo ne rutinska. Ona sada zavisi od trenutnih procena i impulsa ljudi koji sede u komandnim centrima.
A upravo tu leži neizvesnost: koliko je potrebno da se jedna izjava, jedan let ili jedna pogrešna procena pretvore u nešto što menja sliku bez mogućnosti povratka? To pitanje visi u vazduhu, dok se atmosfera zaista zahuktava.
