Sjedinjene Države gube u simuliranim ratnim igricama protiv Rusije i Kine, kažu analitičari. SAD bi vrlo lako mogle da izgube vrhunsku bitku od bliskih pretnji poput Kine ili Rusije, izjavila su u četvrtak dva eksperta za ratne igre.
„U našim igricama, kada se borimo protiv Rusije i Kine,“ plavi „gube“, objasnio je Dejvid Okmanek, RAND analitičar ratovanja, u četvrtak u Centru za novu američku bezbednost tokom prvog izveštaja Breaking Defense. Američke snage su tipično plave boje u ovim simulacijama izveštava businessinsider.com
“Izgubimo mnogo ljudi. Izgubimo dosta opreme. Obično ne uspevamo da postignemo naš cilj, a to je sprečavanje protivničke agresije, ”rekao je on.
[adsenseyu1]
Američki nevidljivi borci umiru na pisti
Na početku ovih sukoba, svih pet domena borbe – zemlja, more, vazduh, svemir i sajber prostor – su osporavani, što znači da bi se SAD mogle boriti da postignu superiornost koju su uživale u prošlosti.
U ovim simuliranim borbama, „crvena“ agresorska snaga često uništava američke borce na pisti, šalje američke ratne brodove u dubine, uništava američke baze i uništava kritične američke vojne sisteme.
„U svakom slučaju za koji znam, F-35 vlada nebom kada je na nebu“, izjavio je u četvrtak Robert Vork, bivši zamenik ministra odbrane i iskusni ratni igrač. „Ali on se u velikom broju slučajeva uništi na zemlji.“
Ni Kina ni Rusija nisu razvile borce pete generacije sposobne kao F-35, ali čak i najbolji avioni moraju da slete. To ih čini ranjivim na napad.
Američki ratni brodovi su izbrisani sa palube
„Za objekte koje plove na površini mora dolaze teška vremena“, rekao je Okmanek.
Nosači aviona, tradicionalni svetionici američke vojne moći, postaju sve ranjiviji. Možda ih je teško uništiti, ali ih je znatno lakše pobediti u borbi.
Stručnjaci za mornaricu procenjuju da američki nosači aviona sada moraju da operišu najmanje 1.000 nautičkih milja daleko od kineskog kopna kako bi se držali van opsega kineskih protiv-brodskih raketa, navodi USNI Nevs
Američke baze gore
„Kada bismo krenuli u rat u Evropi, postojao bi samo jedan potez Patriot baterije i on bio uperen na Ramštajn (u Nemačkoj). I to je to ”, objašnjava Vork prema Breaking Defenceu. „Imamo 58 brigada borbenih timova, ali nemamo ništa da zaštitimo naše baze. Pa, kakva je razlika? „
Jednostavno rečeno, američke vojne baze raštrkane širom Evrope i Pacifika nemaju protivazdušne i sposobnosti raketne odbrane koje bi trebalo da se uhvate u koštac sa ogromnom količinom vatre na koju bi naišli u vrhunskom konfliktu.
Američke mreže i sistemi se raspadaju
U konfliktu protiv bliske pretnje, američki komunikacijski sateliti, sistemi komandovanja i kontrole i bežične mreže bili bi osakaćeni.
„Mozak i nervni sistem koji povezuje sve ove delove su potisnuti, ako ne i razbijeni“, rekao je Okmanek o ovom scenariju. Vork je rekao da Kinezi nazivaju ovu vrstu napada „sistemski rat uništenja „.
Kinezi bi „napali američku borbenu mrežu na svim nivoima, neumoljivo, i oni to stalno praktikuju“, rekao je Vork. „Na našoj strani, kad god imamo vežbu, kada crvena sila zaista uništi našu komandu i kontrolu, mi prekinemo vežbu i kažemo,“ hajde da se ponovo pokrenemo. „
Otrežnjujuća procena
„To su stvari koje ratne igrice iznova i iznova pokazuju, pa nam je, bez pogovora, potreban novi američki način ratovanja „, naglasio je Vork.
Okmanek i Vork su videli kako se američke ratne igrice igraju nepoželjno, a njihova osuđujuća zapažanja odražavaju nalaze procene sačinjene prošle jeseni.
„Da su Sjedinjene Države morale da se bore protiv Rusije u slučaju Baltika ili Kine u ratu oko Tajvana, Amerikanci bi se mogli suočiti sa odlučnim vojnim porazom,“ Nacionalna komisija za strategiju odbrane – dvopartijska komisija stručnjaka koju je Kongres izabrao da proceni strategiju nacionalne odbrane – navodi u novembarskom izveštaju.
U izveštaju se skreće pažnja na eroziju vojnog ruba SAD-a od strane konkurentskih sila, naime Rusije i Kine, koje su razvile „skup naprednih sposobnosti koje su do sada posedovale samo Sjedinjene Države“.
Komisija je zaključila da se SAD „suočava sa najvećim rizikom u poslednjih nekoliko decenija”.
Webtribune.rs
