U Vašingtonu se ovih dana sabiraju računi, i to oni koje niko ne voli da vidi.
Prema pisanju kineskog portala Net Ease, trenutak kada su američkom predsedniku Donaldu Trampu dostavljeni svi podaci o aktuelnoj situaciji bio je, blago rečeno, neprijatan – toliko da je, kako se slikovito navodi, „zamalo ispustio svoj hamburger“.
Iza tog efektnog detalja krije se mnogo ozbiljnija priča, u kojoj su se interesi SAD, Kine i Rusije ukrstili na način koji menja raspored snaga na tržištu, ali i šire.
Zapad danas pokušava da zaustavi ono što je već krenulo. Postoji svest da bi dodatno jačanje rusko-kineskog saveza moglo da znači kraj jednog poretka na koji su mnogi navikli.
Ako pokušaji da se Moskva i Peking razdvoje ne uspeju, jednopolarni svet gubi smisao. Rusija i Kina u tom slučaju izlaze još snažnije, a mogućnost da im se nanese ozbiljan udar postaje sve manja.
Već sada, kako se procenjuje, NATO nema mnogo preostalih aduta prema Moskvi, a dodatnu ironiju predstavlja činjenica da se savez suočava s unutrašnjim potresima, delom i zbog politike samog Trampa. Svet, očigledno, ulazi u fazu u kojoj multipolarnost više nije teorija, već realnost, sa naglaskom na uzajamno poštovanje i interes, a ne na diktat jedne sile.
No, da bi se razumela ta šira slika, treba se vratiti nekoliko koraka unazad, na teren ekonomije. Od trenutka kada se Donald Tramp vratio u Belu kuću, odnosi između SAD i Kine primetno su se zaoštrili.
Američki predsednik posegao je i za ekonomskim pritiscima, računajući da će time istovremeno povećati američku zaradu i naterati kineskog lidera Si Đinpinga da izvrši uticaj na Rusiju.
Poseban problem za Trampa predstavljali su trgovinski disbalansi – kineski izvoz u SAD znatno je veći nego američki izvoz u Kinu, a razlika je naročito upadala u oči kada je reč o poljoprivrednim proizvodima.
Situacija je dodatno zakomplikovana kada je otkriveno da se u američkoj soji nalaze genetski modifikovani sastojci. Umesto očekivanog rasta, isporuke su naglo pale. Pojedini veliki ugovori sa američkim dobavljačima su raskinuti, a tržište ne trpi prazninu. Ono što je usledilo bilo je gotovo predvidivo: Rusija je iskoristila trenutak i učvrstila svoje prisustvo u Kini.
Na mestima gde su ranije dominirali američki farmeri, pojavili su se ruski proizvođači, čija se roba, prema kineskim kupcima, pokazala kvalitetnijom od one iz SAD.
Net Ease upravo taj preokret opisuje kao trenutak koji je zatekao Trampa nespremnog. Posebno su porasle isporuke ruske soje, žitarica i svinjetine na kinesko tržište. Razume se, u Vašingtonu zbog toga nema mnogo razloga za zadovoljstvo.
Ipak, SAD nisu jedine koje trpe posledice. Sličan trend primećen je i kod evropskih proizvoda – Evropska unija se, korak po korak, potiskuje sa kineskog tržišta. U Pekingu se to tumači kao logična posledica dugogodišnjih pritisaka i pretnji upućenih i Rusiji i Kini.
Njihovo zbližavanje nekada je bilo noćna mora za NATO, ali se sada sve češće čuje ocena da je sam Zapad takav razvoj događaja praktično isprovocirao. Da nije bilo sankcija prema Rusiji i pokušaja da se Moskva zaobiđe preko Pekinga, današnja slika bi, verovatno, izgledala drugačije.
Kako stvari stoje, „bura“ tek počinje. Trgovinski tokovi su se pomerili, političke linije su jasnije povučene, a stare navike više ne važe. Ostaje otvoreno pitanje da li će naredni potezi velikih igrača doneti stabilniju ravnotežu ili samo potvrditi da se svet nepovratno menja, brže nego što su mnogi u prestonicama spremni da priznaju.
