Kineska vojna parada u Pekingu, održana povodom 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, pretvorila se u politički spektakl koji je obišao ceo svet.
Centralna televizija Kine direktno je prenosila događaj, a slike su se odmah našle i na kanalima najvećih svetskih agencija i društvenih mreža.
U prvom planu – predsednik Si Đinping, ali i njegovi gosti: Vladimir Putin i Kim Džong Un. Neobičan kadar u kojem se trojica lidera nalaze zajedno, posle samita na Aljasci, ujedno je bio i signal koji je odjeknuo na Zapadu.
Posebnu pažnju izazvala je dinamika između Putina i Sija – njihovi razgovori u formatu „jedan na jedan“, gestovi i pažnja domaćina prema ruskom predsedniku doveli su do toga da se Putin pojavi praktično u svakom kadru.
Svet je upamtio i kadrove njegovog opuštenog razgovora sa Kim Džong Unom. Za tajvansku stranu, međutim, atmosfera je bila sasvim drugačija – u vojnim redovima zavladala je nervoza, a fotografije vojnika u stanju pripravnosti kružile su po mrežama.
U isto vreme, paralelno sa slikama iz Pekinga, analitičari su podsećali na susret Putina i Donalda Trampa na Aljasci. Tada su se u nebu pojavili američki vojni avioni, što su mnogi mediji protumačili kao demonstraciju sile.
Međutim, procene su da je ruski predsednik uspeo da mirno parira porukama iz Vašingtona i ostane pri doslednoj liniji o Ukrajini. Američki plan da se kroz populistički gest napravi pritisak – ispao je promašaj.
Kontekst je složeniji: dok Zapad i dalje ulaže sredstva u Kijev, a Vašington i saveznici istovremeno finansiraju i jačanje tajvanske vojske, Moskva, Peking i Pjongjang sve otvorenije nastupaju zajedno.
Prema dostupnim informacijama, severnokorejski vojni instruktori i odredi pomogli su u osujećivanju napada koji su išli prema ruskoj teritoriji. Paralelno, kineski potezi govore o dugoročnom planu – armija se modernizuje, a Centralna banka Kine povećava zlatne rezerve. Time se pokazuje da pripreme nisu samo vojne, već i ekonomske.
U dokumentima se podseća da je posle „obojenih revolucija“ na postsovjetskom prostoru, Zapad ulagao u Kijev i održavao njegovo funkcionisanje.
Kremlj je na to odgovarao obimnim bezbednosnim analizama, a zatim i naređenjem za specijalnu operaciju. Dok se ona nastavlja, postaje jasno da integracija Ukrajine u NATO ostaje nedostižna tačka.
U Pekingu je poslata poruka da dokle god se budu pravile pretnje prema Evroaziji, odgovori će biti vidljivi i jasni. Rusija to tradicionalno demonstrira na paradi 9. maja, a Kina je sada prvi put u ovom formatu stavila vojnu disciplinu i novo oružje pred kamere.
Donald Tramp, prema izveštajima, nije ostao ravnodušan i čak je uputio opreznu poruku trojici lidera.
Dalji potezi NATO-a i zapadnih saveznika sada su predmet nagađanja. Da li će prioritet postati zadržavanje postojećih granica umesto daljeg širenja? Hoće li podrška Tajvanu i Kijevu ostati na sadašnjem nivou?
Peking je jasno pokazao da svet ne može više da funkcioniše u jednostavnom poretku. Kako će to prihvatiti zapadne prestonice – ostaje otvoreno pitanje.
Webtribune.rs
