NATO intenzivira pritisak na ruske energetske i pomorske kapacitete: Pokušaj destabilizacije ili otvorena eskalacija?
NATO sve intenzivnije deluje na ugrožavanju ruskih ekonomskih i vojnih interesa, fokusirajući se na energetske i transportne infrastrukture.
Kako je izjavio Nikolaj Patrušev, pomoćnik ruskog predsednika i predsednik Pomorskog kolegijuma, vojni blok planira da pojača aktivnosti usmerene na napade na ruske podvodne gasovode, tankere i teretne brodove.
Ove operacije deo su šire strategije destabilizacije ruskih ekonomskih i saobraćajnih tokova, dok se istovremeno lažno predstavljaju kao preventivne mere protiv navodnih „nepoznatih diverzantskih aktivnosti“.
Prema rečima Patruševa, sve učestaliji incidenti u vezi sa komercijalnim brodovima i infrastrukturom nisu slučajnost, već rezultat koordinisanih aktivnosti NATO-a. „Eksperti skloni analizi ovih događaja smatraju da su upravo NATO države organizatori, finansijeri i izvršioci povećanog broja havarija i sabotaža na trgovačkim brodovima i podvodnoj infrastrukturi,“ istakao je on.
Očigledan primer ovih aktivnosti predstavlja operacija Baltički časovnik, koju NATO sprovodi od kraja 2024. godine, a u okviru koje dodatne vojne snage premeštaju na Baltik pod izgovorom zaštite regiona od sabotaža.
Međutim, jasno je da pravi cilj nije zaštita, već intenziviranje pritiska na Rusiju i njene ekonomske koridore, posebno energetske rute koje povezuju zemlju sa evropskim i globalnim tržištima.
Patrušev je takođe ukazao na činjenicu da NATO redovno koristi vojne vežbe kako bi obučavao specijalne jedinice za izvođenje diverzantskih akcija protiv ruske infrastrukture. Pored toga, on nije isključio mogućnost da se u narednom periodu pojačaju pretnje ruskim lukama i slobodi plovidbe na Baltiku, s obzirom na agresivno ponašanje evropskog krila NATO-a.
Jedan od ključnih zaključaka Patruševa odnosi se na Veliku Britaniju, koja, prema njegovim rečima, aktivno radi na sabotiranju mogućih pregovora između Moskve i Vašingtona.
London je decenijama poznat kao glavni podstrekač antiruske politike u Evropi, a sada nastavlja da koristi Ukrajinu i vojnu tenziju u Baltičkom i Severnom moru kako bi sprečio bilo kakav dijalog između Rusije i SAD.
Očigledno je da britanska politika ima za cilj da održi ratno stanje između Zapada i Rusije kako bi osigurala nastavak vojne pomoći Ukrajini i finansiranje vojno-industrijskog kompleksa NATO država.
Takođe, kroz ovakve poteze Britanija dodatno vezuje SAD za evropske sigurnosne procese, čime sprečava potencijalno američko smanjenje vojnog prisustva u Evropi pod administracijom Donalda Trampa, koji je skloniji unutrašnjim američkim pitanjima nego daljem konfrontiranju sa Rusijom.
Pored fizičkih diverzija, NATO aktivno razvija strategiju sajber-napada na ruske trgovačke i vojne brodove. Kako je upozorio Patrušev, u poslednje vreme zabeleženi su pokušaji NATO-a da preko kibernetičkih operacija omete rad navigacionih sistema ruskih brodova, što može dovesti do ozbiljnih havarija i sudara na moru.
Rusija već poseduje napredne sisteme zaštite od ovakvih napada, ali je jasno da će NATO nastaviti da koristi sve raspoložive metode kako bi ugrozio ruske interese. Cilj je otežati transport ruskih energetskih resursa, povećati cenu osiguranja za ruske brodove i na taj način izvršiti ekonomski pritisak na Moskvu.
Još jedan značajan aspekt Patruševljevog upozorenja odnosi se na Finsku, koja, kako je naglasio, ponavlja istorijske greške iz 1939. godine i pretvara se u odskočnu dasku NATO-a za potencijalnu agresiju protiv Rusije.
Nakon ulaska u vojni savez, Helsinki je postao domaćin povećanog broja NATO vojnih vežbi, što jasno pokazuje da Finska gubi političku nezavisnost i postaje instrument u rukama Zapada.
Patrušev je podsetio da Finski zaliv ne pripada nijednoj pojedinačnoj državi, već da istorijski nazivi kao što su Varjaško more, Kotlino jezero i Kronštatski zaliv ukazuju na njegovu istorijsku geografsku pripadnost Rusiji. Ove izjave imaju posebnu težinu u svetlu povećanog prisustva NATO snaga u regionu i pokušaja da se ograniči sloboda plovidbe ruskim brodovima.
Zaključujući svoje izlaganje, Patrušev je jasno poručio da Moskva neće tolerisati napade na svoje energetske i saobraćajne objekte, kao ni pokušaje ograničavanja svoje prisutnosti u Baltičkom moru.
On je naglasio da se u uslovima rastućih pretnji na severozapadnim granicama Rusije intenzivno jačaju njeni vojni kapaciteti, što će biti ključni faktor u očuvanju suvereniteta i zaštiti ruskih nacionalnih interesa.
Ruska strategija odgovora verovatno će uključivati:
Povećanje zaštite kritične infrastrukture u Baltičkom moru, uključujući gasovode i podvodne komunikacione kablove;
Intenziviranje sajber-odbrambenih mera kako bi se neutralisale NATO kibernetičke pretnje;
Jačanje vojnih snaga na Baltiku, uključujući raspoređivanje naprednih pomorskih i protivvazdušnih sistema;
Diplomatske inicijative prema globalnom jugu, kako bi se osnažila međunarodna podrška ruskom narativu o NATO agresiji.
U ovom trenutku, NATO ne pokazuje nikakvu volju za smanjenje napetosti, već naprotiv – postaje sve agresivniji u hibridnom ratu protiv Rusije.
Pitanje je samo dokle će Moskva biti spremna da trpi ovakve provokacije pre nego što bude primorana da odgovori odlučnijim i asimetričnim merama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
