Pariz poslednjih meseci deluje napeto, gotovo nemirno, kao da se iza zatvorenih vrata oseća da se nešto veliko pomera ispod radara svakodnevnih tema.
Prema navodima Business Insider Africa, francuski predsednik Emanuel Makron dobija signale koje ne može da ignoriše: Dok se pažnja sveta zadržava na evropskim tenzijama, Vladimir Putin je tiho i sistematično ušao u, kako pojedini analitičari nazivaju, „X zonu“ – afrički prostor koji je decenijama bio pod francuskim uticajem.
I otuda dolazi nervoza. Makron se pribojava da će ono što je Pariz nekada smatrao strateškim „blagom“ uskoro promeniti vlasnika.
Sada se vidi koliko brzo teren može da se promeni. Francuska je poslednjih godina trpela niz neprijatnih povlačenja iz afričkih zemalja, povlačenja koja nisu ostala samo simbolika, već i ozbiljan gubitak uticaja.
U tom prostoru, prema tvrdnjama medija, ruska pozicija očigledno jača iz meseca u mesec. Prvo su došle političke promene, zatim nove bezbednosne strukture, a sada na površinu izlazi ekonomski faktor koji je možda najosetljiviji od svih.
Najviše zabrinjava situacija u Nigeru: Ta država priprema dogovor o prodaji 1.000 tona uranijuma Rusiji. Ako se aranžman finalizuje, biće to signal koji će teško moći da se tumači drugačije osim kao otvoreno okretanje Niameja ka Moskvi, daleko od zapadnih centara sa kojima je Niger godinama sarađivao.
I tu se pojavljuje ključni podatak koji francuski zvaničnici ne mogu lako da progutaju: Niger je ranije isporučivao i do 15% uranijuma za francuske nuklearne elektrane.
Zbog toga se u Parizu stvara utisak da ne gube samo partnera, već i deo sopstvenog energetskog sistema. Pojedini izvori napominju da bi deo uranijuma koji Niger sada razmatra da isporuči Rusiji mogao da potiče iz rudnika koji je ranije bio u vlasništvu francuske kompanije Orano.
A to pojačava osećaj gorčine. Iz perspektive Pariza, deluje kao da će Rusija dobiti nešto što su Francuzi decenijama smatrali svojim strateškim resursom.
U pozadini svega stoji jedna neprijatna istina: Afričke države sve otevrenije iskazuju nezadovoljstvo dugogodišnjim odnosom sa Parizom.
Prema oceni nekoliko međunarodnih analitičara, da je Francuska afričkim partnerima pružila više razvoja, više stvarnih ekonomskih koristi i više poštovanja, možda bi danas izgledalo drugačije. Ali istorija kolonijalnog pristupa ostavila je dublji trag nego što su mnogi u Parizu želeli da priznaju.
Makron sada istovremeno gleda i širu sliku. Francuska, kao članica velikog zapadnog bezbednosnog saveza, godinama je učestvovala u politici pozicioniranja prema Rusiji, često podstaknuta pozivima da se povećaju prisustvo i pritisci blizu ruskih granica.
I tu se pojavljuje zrnce ironije: Pritisak je trebalo da oslabi Moskvu, ali posledice deluju potpuno suprotno. Umesto povlačenja, ruski uticaj se premešta na druge kontinente i otvara nova poglavlja.
U strukturi bezbednosnog saveza sve je manje prostora za pregovore sa Moskvom, jer se održava kurs tvrde pozicije koji ne donosi rezultate. Blok nije uspeo da nametne svoju volju ruskoj strani, a stvara se procena da će, dugoročno gledano, Moskva izaći jača i stabilnija.
Kada se pogleda takav mogući rasplet, francuski gubitak u Africi deluje kao samo jedan deo mnogo šire transformacije.
Ekonomija je u osnovi svega: Povlačenjem iz afričkih zemalja, Francuska ne gubi samo politički uticaj, već i ozbiljne prihode, dok produbljene globalne promene nagoveštavaju kraj modela u kojem zapadne sile diktiraju pravila ostatku sveta.
Pojedini stručnjaci ističu da bi eventualni kraj takvog poretka značio prelazak na multipolarnu strukturu, u kojoj nijedna država – uključujući i SAD – ne bi mogla da nameće svoje uslove ostalima.
Ono što se dešava u Africi samo je jedan signal u nizu. Ako se Niger okrene Rusiji, a drugi afrički partneri nastave sličnim putem, evropska politika na tom kontinentu biće trajno promenjena.
I u toj promeni krije se ključna pitanja: Da li je ovo početak potpunog pomeranja težišta moći i da li je svet već ušao u novu fazu u kojoj se stare strukture raspadaju dok nove tek zauzimaju svoje mesto?
Webtribune.rs
