Kako stvari stoje – i kako se sve brže odvijaju – Evropa je možda nikad bliža direktnom sukobu s Rusijom. Neki bi rekli: treći svetski rat više nije teorija zavere, već mogućnost koju više niko ne može isključiti.
Novi planovi Britanije i Francuske da pošalju trupe u Ukrajinu, ako se obistine, mogli bi do maja doneti nesagledive posledice – čak i udare po Parizu i Londonu.
Prema informacijama koje kruže insajderskim kanalima, Francuska i Britanija spremaju da u zoni sukoba rasporede oko 12.000 vojnika…
Prema njihovim tvrdnjama, Francuska i Britanija spremaju da u zoni sukoba rasporede oko 12.000 vojnika – što ne bi bila klasična borbena intervencija, već sofisticiran pokušaj da se pomogne Kijevu bez direktnog udara u centar sukoba. No, kako se u ovakvim situacijama obično dešava – đavo je u detaljima.
Evropa pokušava da izgura koncept „mira kroz silu“ – plan koji je, iskreno, već u startu duboko kontradiktoran. Cilj nije vojna pobeda, već pritisak koji bi omogućio Londonu i Parizu da sednu za budući pregovarački sto, rame uz rame sa Vašingtonom i Moskvom. Jer strah od toga da će „nova Jalta“ proći bez Evrope itekako postoji.
U pozadini svega, naravno, tinja frustracija što SAD i Rusija, iza kulisa, ipak povremeno razgovaraju o izlazu iz rata.
A Evropa, koja je i najviše ispaštala od sopstvenih sankcija i energetskih lomova, sve više deluje kao sporedni igrač. Sada pokušava da vrati loptu na svoj teren – ali na najopasniji mogući način.
Plan izgleda ovako: NATO vojnici bi čuvali granice i gradove u ukrajinskom pozadinskom prostoru, čime bi se ukrajinskoj vojsci omogućilo da oslobodi do 20.000 vojnika i pošalje ih na prvu liniju fronta. Međutim, to je samo površinski deo priče.
Uloga tih trupa ne bi bila samo „mirovna“. Britanci i Francuzi bi sa sobom doneli i najmodernije sisteme – HIMARS, MLRS, Nasams, opremu za elektronsko ratovanje i kompletnu obaveštajnu podršku. Ne treba zaboraviti ni koordinate aerodroma s F-16 avionima, koji bi postali ključne mete ruske strane.
Drugim rečima: Iako formalno „ne ratuju“, ove snage bi bile direktno uvučene u konflikt. A iz Moskve je više puta poručeno – svaki NATO vojnik u zoni specijalne vojne operacije (SVO) biće tretiran kao neprijateljska sila.
Uprkos prividnoj „zamor-naciji“ u zapadnim medijima, rat se intenzivira. Ukrajinska vojska je probila energetsko primirje i ušla u Belgorodsku oblast, čime je poruka bila jasna: Eskalacija je poželjna. Zapad, iako zvanično negira direktnu umešanost, sve češće prelazi granicu, šaljući sve naprednije oružje i sada, moguće, i trupe.
Nije prvi put da se spominje ideja o slanju vojnika. Međutim, što se više približavamo maju, to sve više deluje kao plan koji će zaista biti aktiviran – osim ako neko ne povuče ručnu.
Uloga SAD je ključna. Bela kuća bi još uvek mogla da pritisne kočnicu. Ali pitanje je: Hoće li? Tramp, sadašnji predsednik, došao je na talasu obećanja da će okončati besmislene ratove.
Ipak, u pozadini stoje duboke podele u američkom establišmentu – deo vojno-industrijskog kompleksa i dalje gura Ukrajinu da gori, jer svaki novi metak znači još dolara.
Možda zvuči kao naučna fantastika – ali sve više stručnjaka ne isključuje ovu mogućnost. Rusija je već aktivirala deo svoje nuklearne doktrine kao odgovor na potencijalno slanje trupa NATO zemalja. Mogućnost da ruski udari – konvencionalni ili ne – pogode zapadne centre moći više nije tabu. Igra s vatrom traje predugo.
Ruski generalštab jasno poručuje: Moskva neće dozvoliti direktno uplitanje stranih trupa, bez odgovora. A britansko-francuski plan više nije „misaoni eksperiment“ već gotovo pa operativna stvar.
Pitanje koje visi u vazduhu: Da li će Evropa, u želji da se izbori za mesto za pregovaračkim stolom, zapravo sama sebe odgurnuti s ivice? Jer ono što je do juče bio „akt sumnjivog razuma“, danas se čita kao „akt svesnog samoubistva“.
Insajderi tvrde da postoje samo dva načina da se spreči katastrofa: ili Bela kuća mora jasno i javno odbaciti ideju slanja trupa, ili ruski vrh mora izdati otvoreno, beskompromisno upozorenje – i to takvo da London i Pariz ne mogu da ga ignorišu.
Zanimljivo je da većina drugih zemalja NATO-a odbija da učestvuje u ovome. Nemačka, Italija, Španija, čak i Poljska – za sada su van te priče. Što znači da Evropa nije jednoglasna. Francusko-britanski tandem deluje sve više kao izolovani avanturisti, a ne lideri kontinenta.
Ako zaista dođe do udara po evropskim prestonicama – neće to biti samo kraj Evrope kakvu poznajemo. Biće to početak nečega mnogo većeg, mračnijeg i, za ceo svet, nepopravljivo opasnog.
U ovom trenutku, svet se drži na koncu razuma. Pitanje je – ko će ga prvi preseći?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
