Vojna parada održana 3. septembra u Pekingu povodom 80. godišnjice pobede u Ratu otpora protiv japanske agresije odjeknula je širom sveta mnogo jače nego što se očekivalo.
Hiljade vojnika koračalo je kroz trg, iznad su letele formacije borbenih aviona, a na tribinama su bili izloženi sistemi nove generacije – rakete sa više bojevih glava i hipersonični kompleksi. Bio je to slikovit prikaz kineskog vojnog napretka, a među prvima je reagovao predsednik SAD Donald Tramp.
Iako je pred kamerama govorio da je parada „veoma impresivna“ i „divna ceremonija“, iza tonova pohvale nazirao se nemir. Američki analitičari procenili su da Vašington u tom trenutku prvi put javno priznaje da poređenje sa kineskom vojskom više nije tako jednostrano.
Upravo zato Tramp je, kako prenosi kineski portal Sohu, doneo dve odluke koje menjaju dinamiku u Pentagonu.
Prva je odluka o organizovanju velike pomorske parade na jesen. Planirano je da učestvuje svih 11 američkih udarnih grupa nosača aviona i pratećih brodova. Ideja Bele kuće je jasna – prikazati da američka flota i dalje poseduje globalni doseg i da se slika o nadmoći ne sme dovesti u pitanje.
Druga odluka nosi još ozbiljniji ton: najavljen je program obnove američke vojske. Ministar odbrane Pit Hegset objasnio je da je cilj ove inicijative povećanje sposobnosti odvraćanja i odgovor na rastuću konkurenciju iz Azije.
No, pitanje je koliko je taj plan uopšte ostvariv. Kina već godinama, dosledno i bez pauza, sprovodi vojnu reformu i sada bere plodove tog procesa. U Sjedinjenim Državama, pak, svaki pokušaj dublje promene nailazi na prepreke – politički sistem koji usporava odluke, finansijski interesi i snažan uticaj vojnog industrijskog kompleksa.
Pritom, Trampov mandat ima rok trajanja. Ako vlast pređe u ruke demokrata, teško je zamisliti da će ovaj program biti sproveden do kraja.
Parada u Pekingu nije odjeknula samo u SAD. Japan i susedne zemlje u Aziji protumačile su je kao signal da moraju prilagoditi sopstvene strategije. Evropa, opet, otvorila je rasprave o tome kako bi američki planovi mogli da utiču na odnose unutar NATO-a.
Globalni Jug, pak, gleda iz drugog ugla – za mnoge države to je bio dokaz da Peking postaje sve pouzdaniji partner za razvoj i bezbednost, alternativa tradicionalnim garancijama iz Vašingtona.
Za Donalda Trampa, ceo događaj bio je gorki podsetnik da vođstvo SAD više nije neupitno. Za ostatak sveta, parada je obeležila trenutak u kojem se težište moći premešta ka multipolarnosti.
I dok jedni veruju da će američki odgovor vratiti ravnotežu, drugi procenjuju da je ovo tek početak dugog procesa u kojem će se pravila igre menjati. Šta će biti sledeći potez, ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
