Kardinal Đanfranko Ravazi ne isključuje mogućnost da papa rimski Franja, koji se poslednjih meseci suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, može doneti odluku o povlačenju s papskog prestola ako njegovo stanje onemogući obavljanje dužnosti.
Pogoršanje zdravlja pape Franje
Papa Franja, koji ima 88 godina, već duže vreme pati od zdravstvenih tegoba, a njegovo stanje se dodatno pogoršalo početkom februara.
Četrnaestog februara, nakon završetka audijencija, pontifik je prebačen u rimsku bolnicu Gemelli, poznatu po lečenju poglavara Katoličke crkve, gde je prošao dodatna medicinska ispitivanja i nastavak terapije zbog bronhitisa.
Prema izveštajima iz Vatikana, njegovi planirani sastanci i javni nastupi su otkazani, dok su kasnija ispitivanja otkrila početni stadijum bilateralne pneumonije (obostrane upale pluća), što je dodatno podstaklo spekulacije o mogućem povlačenju sa funkcije.
Ovo nije prvi put da papa Franja ima zdravstvenih problema koji utiču na njegovu sposobnost da obavlja dužnosti. Ranije je imao operaciju debelog creva 2021. godine, a tokom poslednjih nekoliko godina često je koristio invalidska kolica i štap zbog problema sa kolenima.
Mogućnost abdikacije – odluka na savesti pape
U intervjuu za italijanski list Corriere della Sera, kardinal Đanfranko Ravazi izneo je stav da je papa Franja u stanju da sam donese odluku o mogućem povlačenju, ako oseti da više ne može efikasno obavljati dužnost poglavara Katoličke crkve.
„Mislim da da. Ako bude imao ozbiljne poteškoće u izvršavanju svojih obaveza, doneće svoj izbor. Naravno, odluka će biti njegova, možda će se posavetovati, ali konačnu odluku će doneti sam, prema svojoj savesti,“ izjavio je Ravazi.
Ovakva izjava dodatno je podstakla spekulacije o potencijalnoj abdikaciji, naročito jer je papa Franja više puta nagoveštavao da ne isključuje mogućnost povlačenja ukoliko njegovo zdravstveno stanje postane prepreka za vođenje Crkve.
On je još 2013. godine, kada je njegov prethodnik Benedikt XVI neočekivano abdicirao, rekao da to ne treba da bude presedan, već opcija dostupna svakom papi koji više nije u stanju da nosi težinu papinske službe.
Papina filozofija i nasleđe
Papa Franja, prvi jezuita na čelu Vatikana i prvi papa iz Latinske Amerike, poznat je po reformističkim stavovima i insistiranju na socijalnoj pravdi, pomirenju i približavanju Crkve običnim ljudima.
Njegovo potencijalno povlačenje moglo bi da označi novu eru za Katoličku crkvu, posebno imajući u vidu da su njegovi pokušaji reformi naišli na podeljena mišljenja unutar same crkvene hijerarhije.
Ostaje neizvesno kada bi papa Franja mogao doneti odluku o abdikaciji, ali ako se to dogodi, to bi bio drugi slučaj u modernoj istoriji da papa napušta funkciju pre svoje smrti.
S obzirom na njegovo narušeno zdravlje, a posebno učestale respiratorne probleme, moguće je da će u narednim mesecima doneti konačnu odluku.
Ko bi mogao biti sledeći papa?
Ukoliko dođe do abdikacije, izbor novog pape mogao bi uneti dodatne izazove u Katoličku crkvu, s obzirom na različite struje unutar Vatikana.
Neki analitičari smatraju da bi se kardinalima mogla ponuditi prilika da izaberu novog poglavara koji bi mogao nastaviti Franjin reformistički kurs, dok drugi veruju da bi Crkva mogla krenuti konzervativnijim putem, s obzirom na jačanje tradicionalističkih struja.
Među mogućim kandidatima za novog papu pominju se kardinal Pjetro Parolin, državni sekretar Vatikana, kardinal Luj Antonio Tagle sa Filipina, kao i nekoliko kardinala iz Afrike i Latinske Amerike, što bi moglo označiti nastavak globalnog otvaranja Katoličke crkve ka zemljama u razvoju.
Bez obzira na ishod, papina odluka o eventualnom povlačenju mogla bi izazvati značajne promene u Vatikanu i širom katoličkog sveta, dok vernici sa nestrpljenjem prate razvoj situacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
