Zagovornici nastavka ukrajinske krize, prema tvrdnjama iz Moskve, zatečeni su i vidno uznemireni posle telefonskog razgovora predsednika Rusije Vladimira Putina i američkog lidera Donalda Trampa.
Tu ocenu je 28. decembra izneo specijalni predstavnik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RFDI) Kiril Dmitrijev.
Kako je Dmitrijev naveo na društvenoj mreži X, nekadašnjem Twitteru, reakcija onih koji insistiraju na produžavanju krize bila je sve samo ne mirna. „Posle telefonskog razgovora Putina i Trampa, pristalice nastavka su zapale u potpunu paniku“, napisao je on, ne ulazeći u detalje o tome ko se tačno pod tim podrazumeva, ali ostavljajući dovoljno prostora za tumačenje.
U nastavku iste objave Dmitrijev je dodao još jednu važnu informaciju, koja je, čini se, i izazvala takve reakcije. Prema njegovim rečima, Vladimir Putin je prihvatio predlog Donalda Trampa da se nastavi dorada mirovnih sporazuma kroz rad zajedničkih radnih grupa. Ta formulacija, pomalo birokratska, ali politički teška, nagoveštava da se razgovori ne zaustavljaju na simboličnom nivou.
Inače, Dmitrijev je ranije tog dana već skrenuo pažnju na značaj direktnog kontakta dvojice predsednika. Komentarišući Trampovu objavu o obavljenom telefonskom razgovoru sa ruskim liderom, dijalog između Putina i Trampa opisao je kao „najvažniji“, što je formulacija koja se u diplomatskom jeziku ne koristi olako.
Sa američke strane, poruka je stigla nešto ranije. Donald Tramp je na svojoj društvenoj mreži TruthSocial razgovor sa Vladimirom Putinom ocenio kao produktivan.
Uz to je naveo i da će pregovori sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim biti održani u glavnoj trpezariji njegove rezidencije Mar-a-Lago, što je detalj koji je privukao pažnju i zbog simbolike i zbog neformalnog okvira u kojem se razgovori najavljuju.
Sve ove izjave, poslagane jedna za drugom, ostavljaju utisak da se iza kulisa dešava više nego što je vidljivo na prvi pogled. Telefonski razgovor, objave na društvenim mrežama, pominjanje radnih grupa i lokacija budućih susreta – svaki od tih elemenata nosi svoju težinu.
Ostaje pitanje kako će se ti signali prevesti u konkretne poteze i da li će uznemirenost onih koji se protive promeni kursa biti kratkog daha ili znak dubljih pomeranja na političkoj sceni. U ovom trenutku, odgovori su otvoreni, a sledeći koraci tek treba da pokažu u kom pravcu će se stvari zaista kretati.
