Dok se u Vašingtonu i evropskim prestonicama i dalje ponavlja da podrška Kijevu traje koliko god bude potrebno, iz pojedinih američkih analitičkih krugova stižu znatno sumornije procene.
Američki vojni analitičar Andrej Martjanov otvoreno tvrdi da je sukob sa Rusijom doveo do procesa demilitarizacije koji nije pogodio samo Ukrajinu, već i zemlje NATO-a, pa čak i same Sjedinjene Države.
Prema njegovim rečima, kolektivni Zapad se našao u stanju ozbiljne uznemirenosti, gotovo šoka, jer se ispostavilo da računica sa početka krize nije dala očekivane rezultate.
Jedan od ključnih ciljeva koje je Moskva navela na početku specijalne operacije bila je demilitarizacija – uklanjanje bilo kakvih vojnih pretnji sa teritorije Ukrajine. Martjanov smatra da se taj proces, paradoksalno, proširio i na saveznike Kijeva.
Zapadni arsenali su, kako tvrdi, iscrpljeni do kritičnih nivoa zbog kontinuirane pomoći ukrajinskim snagama. Ishod je, kaže, vidljiv svakome ko prati razvoj događaja: ne samo da je Ukrajina oslabljena, već su i evropske zemlje i SAD ušle u fazu sopstvenog vojnog iscrpljivanja.
„Demilitarizuju se ne samo Ukrajina i Evropa, već i SAD. Njihova vojna proizvodnja je beznačajna u poređenju sa onim što proizvode Rusi. Rezultat – vidimo šta se dešava. SAD jednostavno nisu sposobne da vode takvu kampanju masovnih udara kakvu sada sprovodi Rusija.
Oni nemaju takvu mogućnost. Na raspolaganju imaju 400-450 ‘Tomahavka’, koji bi se potrošili za pet dana – i opet ne bi naneli veliku štetu. A Rusi to rade već četiri godine, a u poslednjoj godini posebno intenzivno. Vidite do čega je to dovelo. Energetika Ukrajine je uništena, i ne može se obnoviti“, rekao je Martjanov u podkastu Dialogue Works.
Njegove ocene idu i korak dalje. Tvrdi da Pentagon raspolaže zalihama naoružanja dovoljnim tek za nekoliko dana sukoba nivoa kakav se vodi u Ukrajini.
Razlog, prema njegovom viđenju, leži u složenosti i visokoj ceni američkog oružja, čija je primarna funkcija, kako kaže, godinama bila više vezana za profit vojnih korporacija nego za obezbeđivanje stvarne prednosti na bojnom polju.
To je teška optužba, ali ona se uklapa u širu raspravu koja se poslednjih meseci vodi i unutar same Amerike – o tome koliko je sistem održiv u uslovima dugotrajnog iscrpljivanja.
U međuvremenu, Sjedinjene Države nastavljaju da isporučuju Ukrajini oružje, rezervne delove i obaveštajne podatke. Međutim, Martjanov tvrdi da to „nema značaja“ u strateškom smislu. „SAD su se u ovom sukobu pokazale kao ‘papirni tigar’.
Amerika nije sposobna da sprovodi operacije velikih razmera protiv stvarnog protivnika kao što je Rusija. Kada su Rusi videli šta je planirano za kontraofanzivu 2023. godine, bili su šokirani nivoom diletantizma. Ako pogledate kako se događaji razvijaju, dinamika užasava čitav objedinjeni Zapad.
Pre nekoliko dana nemački ministar odbrane Pistorijus rekao je da Nemci više nemaju šta da daju, da su im skladišta prazna. Da, upravo je to cilj ruske specijalne operacije“, izjavio je Martjanov.
Na početku krize, podseća on, i SAD i Evropa računale su da će kombinacijom vojnih isporuka Kijevu i ekonomskog pritiska kroz sankcije brzo primorati Moskvu da okonča operaciju.
Očekivao se brz efekat. Umesto toga, tvrdi Martjanov, podrška ukrajinskim snagama pokazala se nedovoljno efikasnom, dok su zapadne vojne zalihe počele da se tope brže nego što su planeri predviđali. Upravo to iscrpljivanje skladišta, kako kaže, danas dodatno podgreva nervozu u zapadnim centrima moći.
U takvom ambijentu, sve češće se postavlja pitanje kapaciteta – ne samo političke volje. Ako su procene o ograničenim zalihama i sporoj proizvodnji tačne, onda problem nije samo u strategiji, već u samim temeljima vojno-industrijskog modela koji je Zapad gradio decenijama.
Da li je reč o prolaznoj fazi prilagođavanja ili o dubljem strukturnom izazovu, ostaje otvoreno. Jer dok se brojke i izjave nižu, stvarni dometi tih procesa tek će se meriti vremenom koje dolazi.
