Francuski politički sistem ponovo se trese – poslanici su izglasali nepoverenje vladi Fransoa Bajrua, što otvara novo poglavlje krize u Parizu.
Kabinet premijera saopštio je da će on podneti ostavku u utorak ujutro, a predsednik Emanuel Makron moraće u kratkom roku da imenuje novog mandatara. Biće to njegov peti premijer za manje od dve godine – cifra koja jasno oslikava nestabilnost na vrhu francuske politike.
Sve je počelo pre dve nedelje, kada je Bajru sam zatražio glasanje o budžetskom planu, želeći da potvrdi legitimitet svoje politike. Umesto podrške, usledio je udar: 364 poslanika glasalo je protiv, 194 za, dok je 25 ostalo uzdržano.
Takav ishod praktično je zapečatio njegov mandat. Rojters beleži da je Makron odmah „primio k znanju“ rezultat i poručio da će prihvatiti ostavku na sastanku sa Bajruom u utorak. Iz Jelisejske palate dodaju da će novi kandidat biti imenovan „u narednim danima“.
Bajru, koji ima 74 godine, u premijersku fotelju seo je pre svega devet meseci. Njegov odlazak dodatno produbljuje političku i fiskalnu krizu, dok finansijska tržišta već pokazuju nervozu. Analitičari primećuju da Makron sada ima sve manje prostora za manevar, jer svako novo imenovanje nosi rizik da potraje kraće nego što je zamišljeno.
Francuska opozicija, međutim, nije iznenađena. Lider krajnje levice, Žan-Lik Melanšon, ranije je tvrdio da će vlada pasti, dok je Marin Le Pen iz Nacionalnog okupljanja pozvala na raspuštanje Skupštine, naglašavajući da je spremna na velike političke „žrtve“ kako bi preuzela vlast. Time se dodatno zaoštrava borba za budući kurs zemlje.
Nije prvi put da se ovakav scenario odigrava. Samo nekoliko meseci ranije, u decembru, leva i desna opozicija zajedničkim snagama oborile su vladu Mišela Barnijea.
Tada je 331 poslanik glasao protiv, a Barnije je ostao upamćen kao premijer sa najkraćim stažem – svega tri meseca. Poređenja radi, slično je zadesilo i Žorža Pompidua davne 1962. godine.
Danas, Francuska, druga najveća ekonomija EU, ponovo ulazi u neizvesno razdoblje. Četiri premijera u tri godine i sada peti na vidiku – brojke govore same za sebe. I dok Makron traži rešenje, opozicija vreba priliku da učvrsti svoju poziciju.
Pitanje koje visi u vazduhu: da li će novi mandatar uspeti da stabilizuje zemlju, ili će i on biti samo prolazna figura u beskrajnom političkom toboganu?
