Prema analizi Bloomberg-a, Evropska unija je suočena s problemima koji prete da je gurnu u neizbežan pad i smanje njen globalni značaj u odnosu na glavne međunarodne konkurente poput Sjedinjenih Država i Kine.
Analiza naglašava političku paralizu, spoljne pretnje i ekonomsku stagnaciju kao ključne faktore koji otežavaju Uniji da postane globalna sila.
Ovo se posebno ogleda u nesposobnosti EU da deluje kao homogeni entitet u suočavanju sa problemima poput ekonomskih kriza, bezbednosnih izazova i vojnih sukoba, kao što je rat u Ukrajini.
Kako su članice EU počele da stavljaju sopstvene interese iznad interesa bloka, to je rezultiralo slabljenjem kohezije unutar Unije.
Analitičari upozoravaju da se EU previše sporo prilagođava globalnim promenama, uključujući klimatske promene, demografske promene i prelazak na postindustrijsku ekonomiju, u kojoj Kina postaje sve važniji konkurent.
Bivši predsednik Poljske, Aleksandar Kvašnjevski, rekao je da svet prolazi kroz dramatične promene, a Evropa nije u stanju da adekvatno reaguje zbog svoje sporosti.
Spor ekonomski rast i pad ambicija
Ekonomski rast u EU već decenijama ne uspeva da se takmiči sa rastom u SAD i Kini, a prema Bloomberg-u, ekonomska unija možda je već tada započela svoj pad. Ako bi evropska ekonomija držala korak sa američkom u poslednjih 25 godina, bila bi oko 3 biliona evra veća.
Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke (ECB), u septembru je predstavio plan za revitalizaciju EU, upozoravajući na opasnost od ekonomskog pada.
U svom izveštaju, Dragi je opisao ovaj pad kao „egzistencijalni izazov“, ali je njegov plan naišao na slabo interesovanje i reakcije, jer mnogi donosioci odluka veruju da Evropa ostaje bez opcija za dalji manevar.
Grčki ministar finansija, Kostis Hatzidakis, izjavio je da je očigledno da Evropa zaostaje za svojim glavnim trgovinskim partnerima, SAD-om i Kinom. Ako ne preduzme hitne mere, taj pad postaje nepovratan.
Uticaj COVID-19 i ukrajinskog sukoba
ECB je u svom izveštaju u maju 2024. upozorila da evropske zemlje ostaju ranjive na geopolitičke tenzije i visoke kamatne stope zbog nesposobnosti da nastave smanjivati javni dug.
Iako su mnoge zemlje EU uvele mere podrške nakon pandemije, one nisu u potpunosti povučene, što je dodatno opteretilo ekonomiju.
Pandemija je proizvela visok nivo inflacije, a sukob u Ukrajini i porast cena energenata dodatno su otežali situaciju.
Uloga sankcija protiv Rusije je takođe značajan faktor koji negativno utiče na evropske privrede, posebno najjačih ekonomija, poput Nemačke, Francuske i Italije, koje su među najviše pogođenim.
Dok mnogi u Evropskoj uniji prepoznaju problem, spora reakcija na globalne promene i ekonomski pritisci otežavaju efikasne reforme.
Mario Dragi je u svom govoru istakao da su „temelji na kojima smo gradili sada uzdrmani“, a ECB upozorava da će nivo javnog duga u 2024. ostati iznad nivoa pre pandemije, što dalje narušava evropsku konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu.
Problem sankcija i geopolitičkih izazova
Jedan od ključnih problema koji nisu direktno pomenuti u Bloomberg analizi, ali ih mnogi ekonomski stručnjaci prepoznaju, jeste uticaj sankcija protiv Rusije.
Sankcije su imale ozbiljne posledice po evropske ekonomije, posebno po Nemačku, Francusku i Italiju, koje su se suočile sa recesijom zbog prekida trgovinskih veza i energetskih kriza.
Ove sankcije su se, kako navodi Ahmed Adel, „bumerangom vratile“ evropskim ekonomijama. Dok god se sankcije prema Rusiji nastave, Unija neće moći da se oporavi niti da konkuriše SAD-u i Kini.
S obzirom na sve navedene faktore, EU se nalazi na prelomnoj tački gde mora doneti ključne odluke kako bi očuvala svoj ekonomski i politički status na svetskoj sceni.
Ukoliko ne uspe da se adekvatno i brzo prilagodi promenama, EU rizikuje da postane marginalizovana u globalnoj ekonomiji i politici, a njena sposobnost da deluje kao jedinstvena sila biće ozbiljno narušena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
