Evropska unija će propasti i mi ćemo stvarati Novu Evropu. Ono što je sada u Srbiji – to je privremeno. Evroazijstvo – to je pravo naroda da budu ono što jesu.
U Vašim brojnim knjigama, u kojima ste se posvetili savremenoj geopolitčkoj podeli, prilikama u svetu, ekspanziji atlantista, donekle i srpskom pitanju, teoriji mrežnih ratova, utisak je da ste kritičkom notom ocenjivali uspavanost i sporost rukovodstva Rusije. Ipak, iz ove knjige je očigledno da ste, u određenoj meri, ublažili ocenu kasnog buđenja – reagovanja Rusije na dešavanja u svetu (servirana iz globalističke kuhinje atlantista i SAD-a kao nosioca liberalnih ideja). Zašto, šta se promenilo?
Nije se mnogo toga promenilo. I dalje sam kritičan prema ruskoj vlasti i smatram da nedopustivo oteže i isuviše sluša Zapad. Ipak je Putin u trećem mandatu načinio niz realnih koraka ka rodoljublju: proglasio je Evroazijski savez, rekonfigurisao sistem javnih glasila, suzbio liberalni ustanak na Blatnom trgu, najzad razrešio dužnosti najštetnijeg agenta uticaja globalne oligarhije Vladislava Surkova, i poslednjih dana adekvatno reagovao na proamerički prevrat u Kijevu i podržao nezavisnost Krima. Putin oteže. Ali, on je čovek od akcije. Ne toliko od reči koliko upravo od akcije. U vreme mira nije naročito delotvoran, pravi mnogo grešaka, naročito u kadrovskoj politici, ne može da izađe na kraj sa korupcijom, isuviše veruje liberalnim savetnicima. Ali kada se radi o stvarnom izazovu, on nikada ne izdaje Rusiju. Dobio je rat u Čečeniji. Skinuo je sa vlasti izdajnike oligarhe. Uveo je vojsku u Južnu Osetiju i Abhaziju. Proglasio je za cilj Evroazijski savez. I evo sada vratio je Krim Rusiji.
[adsenseyu1]
Kada je rat nema vremena za nesuglasice. Potpuno sam na Putinovoj strani u svim kritičnim situacijama. Svaki put kada se rešava sudbina Rusije on je uvek na pravoj strani. U kritičnoj situaciji on dejstvuje smelo, brzo i delotvorno. Možda će on tim dejstvima pridati ideološki oblik i onda će se naši stavovi još više zbližiti.
Upozoravate da danas mnogi naslućuju da u “svetu svetskog globalizma, Postmoderne i Postliberalizma za Rusiju nema mesta”. Svetska vlada će težiti da postepeno ukine sve nacionalne države. A čitava ruska istorija predstavlja dijalektički spor sa Zapadom i zapadnom kulturom, borbu za odbranu svoje ruske istine, svoje mesijanske ideje. Objasnite!
Tako je. Američka hegemonija ne ostavlja mesto za Rusiju kao suverenu pravoslavnu slovensku velesilu. Ona može da bude ili neprijatelj, ili marioneta pokorna Zapadu. Ali, Rusija je isuviše velika i isuviše ponosna zemlja. Zato nam je jednostavnije da to svetsko ustrojstvo uništimo nego da priznamo svoj potpuni poraz u istoriji. Rusija novom svetskom poretku stoji na putu.
„Američki vek” zamišljen je kao pretapanje postojećeg svetskog modela u nov, izgrađen strogo po američkim uzorima, što se naziva “demokratizacijom”. Tako su se pojavili projekti “Velikog Bliskog Istoka”, “Velike Srednje Azije”. Sada i Ukrajine! Ima li snage čovečanstvo da se odupre tom zlu?
U Ukrajini se više ne radi o „dubokoj demokratizaciji“, kao u drugim slučajevima, nego o instrumentalizovanju neonacizma u interesu SAD-a i NATO-a. To je atlantsko-fašizam, nova pojava. Pošto mu demokratija u nizu slučajeva ne daje traženi rezultat, Zapad je odlučio da proširi arsenal ideoloških sredstava. Sada za svoje ciljeve koristi ne samo NVO nego i neonacističke radikalne terorističke grupacije. U islamskom svetu već odavno podržava selafije i vehabije. Sada je ta taktika u obliku neonacizma preneta i na Evropu. Takav projekat uhodavan je još u Jugoslovenskom ratu, kada su, podržavajući antisrpski nacionalizam, SAD i zemlje NATO-a nastojale da postignu svoje ciljeve. Isto je bilo i na Kosovu. Tome se treba suprotstavljati odlučnim koracima na stvaranju višepolarne koalicije – Rusija (i druge pravoslavne i/ili slovenske zemlje), Kina, islamski svet, Indija, Latinska Amerika. Mi sami ne možemo da se sa tim zlom izborimo.
Globalna demokratija je, pišete, kao carstvo antihrista. To su osetili mnogi porobljeni narodi. U prvom redu, mislim na narode koji su globalizmu pružali otpor, srpski narod, ali i Irak, Libija, Sirija. Potvrda vaših reči jeste primer Grčke, koja je skupo platila uhvativši se u EU kolo. Šta mislite, da li će EU dozvoliti izlazak nekih zemalja iz njenih kandži, ili će se EU, naprosto, raspasti?
Oni koji su ušli u Evropsku uniju najčešće više gube nego što dobijaju. Evropska unija je uništila privredu Grčke, razorila Bugarsku i Rumuniju, obeskrvila Mađarsku. Grčka i Mađarska već su ne jednom na najvišem nivou postavljale pitanje izlaska iz EU, Rumuni nisu daleko od toga. Ekonomski je to neizvesno, ali je duhovno, socijalno i kulturno savremena EU – nešto smrtonosno. To je individualističko društvo čiste potrošnje, gde su pokidane sve organske veze, sve tradicije, gde nema porodice, pola, gde nema čoveka. To nije Evropa sa njenom prekrasnom i herojskom duhovnom kulturom. To je anti-Evropa. Uveren sam – što pre se raspadne Evropska unija u njenom sadašnjem vidu, tim bolje za Evropu. To je naprosto ćorsokak.
Rusiji se daje još jedna istorijska prilika da trasira i izgradi pravedniju sudbinu čovečanstva, da li se slažete?
Da, u to sam prosto uveren. I činim sve kako bi to postalo stvarnost.
Zapad ne bira sredstva da svojom ideologijom globalizma i rušenja zemalja i naroda krene u pohod na Rusiju. Kažete da je pet milijardi dolara Zapad na to potrošio. Da li je državni udar u Ukrajini deo tog scenarija?
O Ukrajini sam već napisao mnogo tekstova i stalno sam u borbi. Ukrajina – to je moj rat. Zato što se tu ne radi prosto o protivrečnostima između Ukrajinaca i Rusa, već je to u suštini neposredan sukob sa SAD-om i Zapadom koji stoji iza leđa vladajuće kijevske hunte. To je direktna agresija na Rusiju. To više nije igra niti su to rovovske bitke. To je udar. Na njega treba uzvraćati. Ako mi izdržimo, svet će biti drugačiji, kudikamo bolji i pravedniji. I što je najvažnije – u njemu će biti nas. Ako ne, nije isključeno da će se tako i završiti svetska istorija. Pravoslavlje uči da sve, osim Boga, ima kraj. Možda i stojimo na pragu takvog kraja. Za nas je, kao i uvek, ili pobeda ili smrt. Zapad je antihrist. A sa njime ne može biti kompromisa.
[adsenseyu1]
Moskva ima razlog da krene sa izgradnjom Malorusije, Krim je ruski, suludo ustupljen, Kijev su stvorili stara ruska istorija i ruski narod. Svetu je jasno da će se od zbivanja u Ukrajini i čvrstog, doslednog stava Putina, jedinstva ruskog državnog vrha, Rusija drugačije odnositi prema oblikovanju međunarodne politike.To se poklapa sa Vašim stavovima: „Smisao prave ruske nacionalne državebi trebalo da bude takav da ona mora biti agresivna prema spolja, po potrebi gruba, kao oklop”.
Da, naravno. Još pre nekih osam godina novinari su na internet postavili video-film „Putin – to je Dugin“. Smisao je sledeći: ono što Dugin govori, piše, Putin posle izvesnog vremena radi. A pri tom govori nešto svoje. Sve što sam pisao tokom 90-ih godina, kada me u doba Jeljcina uopšte niko osim rodoljubive opozicije nije slušao, ostvarilo se u doba Putina. I Evroazijski savez, i rodoljubivi preokret, i antiliberalizam, i geopolitički način razmišljanja. Sada se odigrava raspad Ukrajine i njena nova rekonfiguracija. Sve to je u „Osnovima geopolitike“, knjizi koju je Sava Rosić prevodila na srpski, kako sam kasnije saznao, u Beogradu, pod natovskim bombardovanjima. Savremena Rusija sa Putinom postaje onakva kakva treba da bude, kakvom bih želeo da je vidim.
Pišete o Evroazijskoj imperiji budućnosti, kao o „novoj imperiji sa jezgrom u Rusiji”. Koji su osnovni ciljevi Evroazijstva?
Izgradnja višepolarnog sveta. U tu svrhu stvaranje jednog od polova kroz regionalnu integraciju. Uporedo s tim aktivno učešće u izgradnji kontinentalne Evrope, slobodne od američke dominacije. Upravo tada će doći vreme za Srbiju, naš prekrasan bratski narod, najdraži. Evropska unija će propasti i mi ćemo stvarati Novu Evropu. Ono što je sada u Srbiji – to je privremeno. Sve to nije bitno. Sve ćemo povratiti. Samo budite verni srpskom duhu, pravoslavnoj veri i vašem prekrasnom slovenskom identitetu. To i jeste evroazijstvo – pravo narodâ da budu ono što jesu u višepolarnom svetu.
Temelj buduće Evroazijske imperije poklapa se u opštim crtama sa prostorom ZND. Koliko je ona prisutna u vizijama ruskog lidera, ali i potencijalnih članova osovine Evroazijstva?
Delimično je prisutna, delimično ne naročito. Svi naši lideri su ljudi sovjetskog vaspitanja. To ostavlja trag. Oni očito ne prihvataju liberalizam kao dogmu. Ali, teško da misle u smelim kategorijama Evroazijske imperije. Uostalom, to nije važno. Jer sve ispravno čine. I samim tim na raznim nivoima, ekonomskom, političkom i vojnom, stvaraju bazu naše Imperije.
Kraj zapadnjaštva je u Rusiji, tako završavate i poslednje poglavlje vaše knjige. Da li procenjujete da su za to nastupile povoljne prilike?
Jesu. Sada se to pouzdano može reći. Od Putinovog povratka 2012. godine zapadnjaštvo je do nogu potučeno. Na Blatnom trgu i u ostavci Surkova, glavnog zapadnjaka u Putinovom timu. Ima još liberala u vladi, ali nisu tako važni. Javna glasila su sada suštinski očišćena. Zadržali su svoje pozicije samo u kulturi i donekle obrazovanju. Ali u celini gledano, taj vektor su radikalno odbacili čitavo društvo i Putin kao predsednik. Vidite kako se sve više zbližavam sa Putinom… U Putinu je sve više i više Dugina. Ali to nije moja zasluga. Prosto ja razmišljam o narodu, trudim se da proniknem u logiku ruske istorije, u tajnu ruske sudbine, u srce našeg identiteta. A to već ne zavisi od ličnosti. Zato se može reći i drugačije: u Putinu je sve više i više ruskog… Uostalom, to je maltene jedno te isto.
Kako i u kojem stepenu bi se te okolnosti odrazile na 25-godišnju srpsku agoniju, rešenje našeg nacionalog problema, Kosmeta, jačanje Republike Srpske, i uopšte, položaj i objedinjavanje srpskog naroda na Balkanu?
Srbi – to smo mi. To je naša avangarda. To nam je najbliži, srodan narod. Što smo mi jači, tim je bolje vama. Što se mi slobodnije osećamo na svetu, tim vi imate više šanse da učvrstite svoje pozicije na Balkanu i u perspektivi vratite svoje zemlje. Ali u ovim uslovima vi to nećete moći sami da učinite. Vi ste se kao junaci borili za svaki santimetar Majke Srbije. Sada vam je jako teško. Na izmaku ste snage. A mi smo u jeku vašeg rata čvrsto spavali, kao da smo bili onesvešćeni. Nismo uzmogli da vam priteknemo u pomoć… Oprostite nam… Sada treba prosto da se držite i sačuvate ono što imate. Da se utvrdite makar na onim linijama koje još uvek mogu da se brane u Bosni i Hercegovini, na Kosovu. Ali naše potpuno buđenje je na vidiku. Već vidim njegove zrake. Ali neće biti jednostavno. More krvi… Sve značajno u ljudskoj istoriji stoji na krvi… Vi ste svoju prolili. Na pragu smo vaskrsenja Velike Rusije. Bićete prvi koje ćemo krenuti da spasavamo kada se konačno probudimo.
(Borba za veru)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
