Priča o „čišćenju organizma“ često se vraća u talasima, naročito kad se govori o umoru, lošem snu ili padu energije.
Detoks se tada predstavlja kao gotovo magično rešenje. Međutim, medicina je po tom pitanju prilično prizemna: ljudsko telo je već opremljeno sofisticiranim sistemom koji se sam čisti, i to neprekidno.
Ključna stvar, kako objašnjava lekar–terapeut najviše kvalifikacione kategorije Olga Aleksandrova, nije u agresivnim metodama, već u tome da se tom sistemu ne staje na put.
Detoksikacija, u svojoj suštini, nije trend već fiziologija. U proces uklanjanja toksina uključeni su jetra, creva, bubrezi, pluća, koža i imuni sistem. Jetra ima centralnu ulogu i radi u dve faze: najpre pretvara štetne materije u vodorastvorna jedinjenja, a zatim ih vezuje za aminokiseline i glutation kako bi se bezbedno izlučile putem bubrega, creva ili kože.
Zato, umesto ekstremnih dijeta i sumnjivih procedura, ima više smisla pomoći telu kroz svakodnevne, proverene navike.
-Ishrana bogata vlaknima ostaje temelj pravilnog rada creva. Povrće, voće, žitarice, integralne namirnice i mahunarke – idealno sirove ili pripremljene na pari – omogućavaju da se toksini efikasno vežu i izbace. Preporuka je 5–6 porcija voća i povrća dnevno, pri čemu se jedna porcija računa kao jedno povrće ili jedan plod.
-Unos tečnosti je još jedna stavka koja se često potcenjuje. Minimum je oko dva litra vode dnevno, s tim da se veći deo popije pre podne. Dan može da počne čašom vode s limunom, a u toku dana su dobrodošli prirodni sokovi od povrća, zeleni i biljni čajevi.
-Paralelno s tim, važno je smanjiti unos samih toksina. To podrazumeva manje industrijski prerađene hrane, konzervanasa, veštačkih boja, alkohola i viška kofeina. Manje opterećenja na ulazu znači manje posla za filtere u telu.
-Kontrola mesa i šećera ima širi efekat nego što se na prvi pogled čini. Meso je dovoljno konzumirati dva do tri puta nedeljno, dok višak šećera podstiče glikaciju proteina, proces koji usporava detoksikaciju i ubrzava starenje organizma.
-Način pripreme hrane takođe pravi razliku. Kuvanje na pari, dinstanje i pečenje su znatno blaže metode od prženja i pomažu da se očuvaju hranljive materije bez dodatnog opterećenja za jetru.
-Kretanje i disanje ulaze u isti krug podrške. Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju krvi i limfe, dok duboko, pravilno disanje pomaže plućima da izbace isparljive štetne supstance koje se inače zadržavaju u telu.
-Konačno, tu su i tradicionalne metode poput posete banji ili sauni, naravno ako ne postoje zdravstvene prepreke. Znojenje aktivira izlučivanje preko kože, a umeren kontrastni tuš dodatno tonizira organizam bez potrebe za ekstremima.
Sve ove preporuke deluju jednostavno, gotovo banalno, ali upravo u toj jednostavnosti leži njihova snaga. Detoks nije jednokratna akcija, već način života koji se gradi svakim obrokom, čašom vode i navikom kretanja.
Ostaje pitanje koliko smo spremni da dugoročno podržimo sopstveni organizam, umesto da povremeno tražimo brza rešenja koja obećavaju više nego što mogu da ispune.
